Zamalek

Sećanje je kao optimistični objektiv, doživljaji iz prošlosti budu lepši i dragoceniji kad ih pronađemo među uspomenama nego što su ikada bili.

Jedino je bitno da ne pričaš nikome, tajna je kao golub, otvoriš šaku i odleti slobodno.

O čovekovoj sudbini egipatska poslovica kaže:
Čovek planira, a Bog se smeje.

Sećanje je kao optimistični objektiv, doživljaji iz prošlosti budu lepši i dragoceniji kad ih pronađemo među uspomenama nego što su ikada bili.

Šta smo mi na ovom svetu? Koliko šanse imamo protiv sudbine? Da ste me pitali dok sam bila mlada nasmejala bih se, dok danas mislim da ne bi bilo istina reći da nemamo nikakvog uticaja na sopstvenu sudbinu, ali zapravo retko kad život teče onako kako smo zamislili nego najčešće na kraju bude kako je suđeno i, napokon, naša volja ne bude presudna. To vam govorim danas, s punih 75 godina.

Nezavisno od svog obrazovanja, vere i kaste, Egipćanin će pri svakom spomenu budućnosti uvek dodati jedno inšala. Ako Bog da. Alah na arapskom, i muslimanima i hrišćanima, znači Bog i tim ponavljanjem Njegovog imena kad god im se ukaže prilika oni i sami sebe i jedni druge podsećaju na ono šta ne valja smetnuti s uma – da smo nemoćni pred sudbinom i da prečesto nije onako kako je rečeno već kako je suđeno. Jer poslednja reč je ipak uvek Njegova

Ako se izuzmu nekolicina njih koje su ekstremno bogatstvo ili školovanje na zapadu potpuno izmenili, bliže prijatelje među Egipćanima nikada nismo uspeli da steknemo. Jednostavno, životi su nam bili suviše različiti, nedostajala su zajednička interesovanja i odnosi bi ostajali površni, a ako ne bi bilo materijalnog interesa, ugasili bi se. Oni su imali svoj svet, svoje porodice, svoje rođake, prijatelje i prijatelje prijatelja, a mi se ni u jednu od tih kategorija nismo uklapali. Mislim da je to bio glavni razlog što ih nismo posebno zanimali. Iskreno pričam, tako sam makar ja to doživela.

Treba biti spreman da prihvatiš nepoznato i spretan na mestu koje ne poznaješ. Na kraju krajeva, nije li prilagodljivost ključ opstanka ljudske vrste?

U tuđini uklapanje bude utoliko brže i prirodnije ukoliko si spremniji da svoju prošlost ostaviš na nekom drugom mestu, a s njom i nostalgiju i sećanje na one ljude koje si voleo.

Na arapskom se Kairo zove Kahira, što znači Pobednik, zapravo Pobednica, jer grad je na arapskom ženskog roda, pa Kairo zovu majkom svih gradova.