Dušan Silni

У Стразбуру је на дан Светог Валентина од 1.884 Јевреја, колико их је живело у том граду, спаљено деветсто, док су остали протерани из града.

Тада је Григорије Палама казао српском цару:

„Све то ми не значи ништа. Да ли би сунђер, који може да упије у себе само чашу воде, бачен на сред овог пред нама налазећег се Јегејског мора, био у стању да смести у себе све воде морских дубина? Наравно да не би. Упио би у себе колико чашу воде, а тала и воденог мноштва не би се ни дотакао. Тако и ја. Одавно сам навикао да о маломе живим и да се задовољим са најнужнијим. То је за мене најприродније. Зато, царе, када би ме поставио на сва злата која постоје на земљи и под земљом, или да ме бациш у златну реку митског Пактила, и сам би ти видео, да се од свих тих пролазних блага и потреба, не би на мене ништа прилепило. Хвала теби на понудама и обећаним даровима, али, не будући жељан земаљских блага, но мира међу својим љуто завађеним саотачаственицима, и уз то будући венчан са својом Солунском црквом, за чију душу ми се са безумницима и непријатељима вере наше ваља изборити, не могу следовати твојим речима.“

Већ као дечак, момче скоро, научиће да се у један ток, у један правац снагом воље морају усмерити моћ и мудрост.