Laguna

Od autora bestselera Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda.

• Gde se nalazio prvi srpski kabare?
• Kako je živeo beogradski kralj čokolade Šonda?
• Šta se krije ispod temelja Bigza?
• Gde su živeli Mokranjac, Arčibald Rajs i Koča Popović?
• Kako je Dom sindikata postao dom bankara?

U svojoj knjizi Beograd kroz ključaonice 100 kuća Nenad Novak Stefanović nas vodi u nesvakidašnje razgledanje srpske prestonice. Kroz istoriju sto beogradskih zdanja autor daje panoramu grada na ušću dveju reka, raskrsnici Istoka i Zapada.

U ovom jedinstvenom vodiču saznaćete malo poznate činjenice o građevinama pored kojih svakodnevno prolazite kao i brojne kuriozitete koji će oplemeniti vaš pogled na grad. Šetnja kroz Beograd postaće vam nezaboravno iskustvo.

Antologija bezobraznih narodnih priča

Posle mnogo godina pred čitaocima je izuzetan izbor erotskih narodnih priča koje su se u srpskom narodu usmeno prenosile s kolena na koleno, a koje su zabeležili značajni sakupljači narodnog blaga, od Vuka Karadžića do novijih folklorista. Zbog svog sočnog i neuvijenog jezika, iako duhovite i umetnički uobličene u prave bisere kratke priče, one su teško sticale pravo građanstva i naklonost čednih čitalaca. Danas se, međutim, i ovi oblici nacionalnog folklora smatraju nezaobilaznim delom svake kulture, a nastojanje da se oni prikrivaju smatra se naučno neprihvatljivim i licemernim.

Tako će današnji čitalac moći da se zabavlja u vrcavim primerima narodne mašte i inventivnosti i da uz nju zajedno otkriva šta najbrže raste, kako se izvodi ševelj-develj, kako su se ponašale vladike i popadije a kako knez Miloš, šta je putka a šta durundalo, sve uz smeh i nevericu neiscrpnoj dovitljivosti narodnog pripovedača.

„Antologija Ivana Zlatkovića zasniva se na značajnom broju izvora, sve do najnovijih zapisa. To ovim pričicama daje kulturnu, odnosno istorijsku dinamiku. One su jezički, dijalekatski različite, te čitalac stiče predstavu i o regionalno-jezičkoj dinamici ove proze. Njena vrijednost je, s jedne strane, u rušenju ili napuštanju zabrana koje su pratile ovaj tip tekstova u štampanom obliku, te u tipu dosjetke koja prati aktere i radnju. Ako se čime ova vrsta tekstova može odbraniti pred sudom čitalaca, onda je to duhovitost, dosjetljivost, igra riječima, potom — rušenje tabua i konvencija na području društvenih uloga.“ Prof. dr Dušan Ivanić

Upozorenje: Ako nekome pozajmite ovu knjigu, ne očekujte da vam je vrati!

Poziv na putovanje kroz tamni vilajet ili zemlju čuda.

„Podzemni svet ispod velikih gradova nije samo predeo ljudske uobrazilje. Sve civilizacije, a pogotovo svaki grad, kao čvorište svake složenije ljudske zajednice, s vremenom uranjaju u zemlju. Sadašnji žitelji svakog grada na zemaljskom šaru tek su gornja površ jednog vremenskog stuba koji izvire iz podzemlja sačinjenog od mnogih slojeva. To svi znamo. Ali ono što ne znamo, ili što previđamo, jeste da je Beograd od onih gradova gde su se priroda i istorija združile da stvore uzbudljivu podzemnu topografiju.“ Predrag J. Marković

Od autorke bestselera Dnevnik Bridžet Džouns

Sada i na filmskom platnu

Nova dekada. Nov dnevnik.

I šta sad, kad proslava šezdesetog rođendana tvoje drugarice pada istog dana kad i trideseti rođendan tvog dečka?

A da li je odlazak s nekim u krevet posle dva dejta i šest nedelja razmenjivanja poruka isto što je u vreme Džejn Ostin bilo stupanje u brak posle dva susreta i šest meseci dopisivanja?

Razmišljajući o ovim i drugim modernim dilemama, Bridžet Džouns se sapliće o brojne izazove samohranog majčinstva, postuje na mrežama, šalje poruke i ponovo otkriva svoju seksualnost u onome što NEKI ljudi bezobrazno i zastarelo nazivaju „srednjim godinama“.

Roman Bridžet Džouns: Luda za njim, stiže u pravi čas da nas razneži, dirne, nadhne mudrošću i nasmeje do suza.

„Otkad je njen veseli dnevnik očarao žene širom sveta davne 1998. godine, dosta toga se promenilo u životu omiljene singl Londonke. Bridžet Džouns sada ima dvoje dece, naloge na mrežama i neobavezne veze, ali je i dalje divno zaboravna kao nekad.“
— People

„Helen Filding je uspešno ostvarila prvobitnu zamisao i prikazala kako jedna a žena traži ljubav u moderno doba, a ujedno je i dozvolila svojoj junakinji da sazre u duhovitiju i zanimljiviju ženu nego što je bila kao devojka. Ko bi rekao da zrele godine mogu da budu tako zabavne i prepune događaja?“
— New York Times Book Review

„Kad zaškripi, ja se okrenem Bridžet Džouns.“
— Doli Olderton

Hronika u dvadeset šest glava.

Ova knjiga, koja se prvo pojavila u časopisu Bazar gde je izlazila u nastavcima, vraća nas u jedno srećno, čedno vreme, koje nije slutilo na sve ono što nam se dogodilo kasnije.
Novi čitaoci, koji se možda sada prvi put susreću sa prozom Mome Kapora, naći će u njegovim ranim tekstovima neke od odgovora koji će im pomoći da bolje shvate sadašnji trenutak jer Ana nastavlja svoj život, nezavisno od našeg poimanja vremena. Ona je arhetip Beograđanke koju i danas srećemo.
Iz predgovora Ane Kapor

Kada bi trebalo odabrati jedno delo Mome Kapora koje ga najbolje predstavlja, onda bi to svakako bila knjiga Beleške jedne Ane koja je danas ponovo pred nama.

Svet posmatran iz ugla tinejdžerke, ispričan prepoznatljivim beogradskim žargonom i ilustrovan autorovom rukom, u isto vreme je i duhovita ali i nemilosrdna analiza jednog vremena.

Ova knjiga koja je objavljena 1972. godine bitno je uticala na tadašnju jugoslovensku književnu scenu. Svrstana je u kategoriju „džins proze“, čiji je Kapor jedan od najizrazitijih predstavnika.

Beleške jedne Ane će nas nasmejati, ali i podstaknuti da razmišljamo o večitim pitanjima, koja kao i generacije pre nas, svakodnevno sebi postavljamo.

Pripovest o nerazumu, milosrđu i posledicama.

Pogledajte ljude koji su se otarasili straha od smrti. To su ljudi koji su prestali da se plaše Boga, a ne Mene.

Da li je odricanje od Boga i okretanje Đavolu najdublji stepen čovekovog očaja ili najviša tačka njegove snage?

U romanu Bezverje prikazana je demonska sila koja zaposeda ljude i navodi ih da u zločinu, a ne u dobrim delima, vide put ka sreći i slobodi. Puna filozofskih ideja, ironije i duhovnih dvoboja, bogata u mislima i slojevita u značenjima, knjiga se završava bravurom u kojoj junaci prvi put bivaju imenovani, a događaji dobijaju precizne geografske i vremenske koordinate.

Ovaj neobičan roman mali je omaž Bulgakovu, Dostojevskom, Miltonu, Konradu, Ničeu i, na posebno interesantan način, Geteu, a vrvi i od posveta drugim autorima.

Bezverje je zgusnuta proza u kojoj se prepliću fikcija i stvarnost, pripovest koja podstiče na razmišljanje i mami na mnoga čitanja i neprestana otkrivanja brojnih, na prvi pogled skrivenih niti.

Ovo nije roman o Tesli — ovo je roman sa Teslom.Isto tako, ovo je i roman o smaku sveta i o tome koliko nauka može biti opasna.Mladi Teslin asistent Jevrem Radivojević, odan fantastici, tehnici i apsintu, nije bio svestan da će ga put u laboratoriju odvesti do najvećih tajni univerzuma, niti kakvu će ulogu revolver Eni Okli koji je dobio na poklon od Bufalo Bila odigrati u tragičnoj smrti Nikole Tesle.Zanimljivost fikcije Gorana Skrobonje u romanu Čovek koji je ubio Teslu nije samo u tome što je Tesline laboratorije smestio u Beograd, niti zbog toga što se tu sreću Lenjin, Mata Hari, Apis, Lazar Komarčić, Jovan Skerlić, kraljevi i princeze, pokojnici i savremenici, već u tome što je iz početka stvorio jedan sasvim drukčiji svet, na osnovama biografija realnih ličnosti, ali i na osnovama apokaliptičnih vizija, u kome se granice između života pomeraju u pravcu fantastičnih obrta i prevrata od čijeg ishoda zavisi sudbina čovečanstva.

Trinaestogodišnji muzički genije Volfgang Amadeus Mocart već je osvojio publiku u svojoj rodnoj Austriji, gde je još sa šest godina svirao za kraljevsku porodicu. Od kraljevskih dvorova Evrope iz 18. veka do opera i balova na kojima je nastupao prate ga divljenje i slava.

Međutim, njegovo detinjstvo liči na život odraslog čoveka. Kada na nastupima širom Italije upozna podjednako talentovanog violinistu Tomasa Linlija, svog vršnjaka, obojici će to prijateljstvo doneti ono za čim čeznu: vragolije, igre na otvorenom, pa čak i zaljubljivanje u lepu Martinu. Kroz njihove razgovore upoznajemo kraljeve i kraljice tog doba, učimo o igrama mladog Mocarta i koje su mu bile omiljene poslastice.

Roman o prijateljstvu dva nadarena mlada muzičara pruža živopisan uvid u značajno nasleđe Mocartove besmrtne muzike.

Ima li ljubavi posle preljube?

Roman o preljubi je zasigurno najpotresniji i najiskreniji roman Isidore Bjelice. Kroz priču o tri sestre, od kojih su dve varane, a jedna ljubavnica oženjenog muškarca, Isidora Bjelica se uhvatila u koštac sa jednom od najtežih, najbolnijih i najprećutkivanijih tema — preljubom. Koristeći istinite priče, materijale, SMS poruke, kao i šokantne podatke o baratanju magijom, hemijom i ezoterijom u borbi za muškarce, Isidora otkriva jedan skriveni svet preljubnica i prevarenih žena o kojem se do sad ćutalo…

Ima li ljubavi posle preljube? Kako preživeti preljubu? Kako pobediti u ljubavi i kako ne poludeti od strasti — to su teme kojima se Bjelica bavi na do sada nezapamćeno i brutalno otvoren način.

Ako ste ikada bili prevareni ili ste varali, onda će vam Roman o preljubi pomoći da shvatite da li se iz tog vrtloga može izaći kao pobednica. Roman o preljubi je zasigurno najiskreniji i najzreliji roman autorke desetina bestselera, koja je da bi napisala ovako kompleksno delo morala i sama da prođe kroz pakao izdaje, jer ovako potresno, bolno, životno piše samo onaj ko je strasno voleo i još strasnije patio. Prevarena žena i njena psihologija tek sa ovim romanom prestaju da budu tabu tema srpske književnosti.

Nagrada „Desimir Tošić“ za publicističku knjigu godine.

Svedočanstvo o jednom neponovljivom vremenu.

Izvanredno napisana knjiga, obogaćena antologijskim fotografijama.

Kapitalno delo koje se čita u jednom dahu. Uzbudljiva i nostalgična knjiga o pesmama i pločama koje su nam menjale život, o sudbinskom preplitanju popularne muzike i populističke politike i o usponu i padu zemlje na koju je svet decenijama gledao sa poštovanjem. Od vladavine zabavne muzike, preko rokenrol eksplozije, pojave panka i novog talasa, pa do novokomponovane narodne muzike i turbo folka, knjiga Kako smo propevali priča o višedecenijskom braku države i njene muzike. O tome kako su se Jugoslavija i njena muzika volele, svađale, sarađivale, sukobljavale, rastajale, ponovo spajale i na kraju umrle zajedno. Podjednako namenjena onima koji su u Jugoslaviji prohodali i odrasli, u čijem pamćenju su Štafeta, radne akcije, fića i gol Josipa Katalinskog koji nas je odveo na Svetsko fudbalsko prvenstvo 1974, i onima koji su rođeni kada je pepeo Jugoslavije već bio razvejan na sve strane, ova izvanredno napisana knjiga, obogaćena antologijskim fotografijama, čita se i čuva kao svedočanstvo o jednom neponovljivom vremenu.

Josip Broz Tito • Đorđe Marjanović • Bijelo Dugme • Azra • Riblja Čorba • Ekatarina Velika • Đorđe Balašević • Zdravko Čolić • Lola Novaković • Mišo Kovač • Tereza Kesovija • Miki Jevremović • Predrag Cune Gojković • Lepa Brena • Miroslav Ilić • Šaban Bajramović • YU Grupa • Momčilo Bajagić • Idoli • Film • Partibrejkersi • Prljavo kazalište • Haustor • Korni grupa • Smak • Leb i Sol • Parni valjak • Električni orgazam • Šarlo Akrobata • Mile Lojpur • Slobodan Milošević • Rambo Amadeus • Ante Marković • Emir Kusturica • Zabranjeno pušenje • Laibach • Aleksandar Ranković • Vice Vukov • Siluete • Elipse • Crni biseri • Crveni koralji • Roboti • Mladi • Dado Topić • Plavi orkestar • Van Gogh • Olivera Katarina i mnogi drugi…

Šta dugujemo zemlji? Kako da upoznamo sebe? Šta su pesnici? Kako se prave deca? Šta piju krave? Ko se krije iza lažnih imena? Kako biti najbolji? Kako upotrebiti život?

Ovo su samo neka od pitanja koja na humoran i neuobičajen način Ljubivoje Ršumović postavlja i sebi i čitaocima. A odgovori su često neočekivani. U jezgrovitim, domišljatim i iznad svega poučnim „zapisima krečom po žabokrečini“, kako glasi podnaslov ove knjige, čitalac će saznati mnogo toga što je najčešće mislio da zna, ne razmišljajući ima li možda nečeg što se iza tog njemu „znanog“ krije. Sloboda, optimizam, brige, inat, finoća, putovanja, pamet, glupost i dosada, takmičenje, žustrina i brzina, sreća, mržnja, slava — sve su to pojave, reči i stvari koje pisac iznova preispituje s mnogo duha, znanja i životnog iskustva, pomažući nam da u poznatom vidimo i ono nesagledano, u rasvetljenom ponešto neotkriveno, u jednoličnoj svakodnevici toliko toga nesvakidašnjeg.

„U prenosnom značenju, rečenica 'Zapisi krečom po žabokrečini' poručuje da je nemoguće bilo šta dobro i korisno uraditi u društvenom i političkom okruženju koje se batrga u neznanju, inertnosti i gramzivosti. Svedočeći o vremenu u kome su nastajali, ovi zapisi su pre odjek i odraz stvarnog života u autorovom ogledalu, nego neka apsolutna istina. Prizivajući u svakom zapisu po nekog mudrog mislioca, kao zaštićenog svedoka, čas odbrane, čas optužbe, autor je nalazio dragocenu utehu za sebe, verujući da to može biti uteha i čitaocima.“

Od studentskih dana bili su najbolji prijatelji, a onda, pošto ih je neko potkazao DB-u, počeli su da se međusobno optužuju, svađaju, rastaju i na kraju preziru. Trideset i pet godina kasnije ubijen je jedan od njih, nekadašnji kolega a sada tajkun.

Ko je potkazao? Ko je ubio tajkuna? Ko je imao razloga za osvetu?

Kroz mir osamdesetih godina XX veka i mir dvadesetih godina ovog veka pratimo grupu nekada dobrih drugova, njihove odnose, ljubavi i međusobna ogrešenja. I dok se u pozadini osamdesetih godina pripremaju ratovi, u kotlu sadašnjeg vremena tranzicija neumoljivo guta sve vidove nekadašnje uzajamne naklonosti, empatije i odanosti većine junaka ovog romana, otkrivajući uzroke njihovih nesporazuma i razilaženja pod senkom jedne zagonetne mladalačke izdaje…

„Sve ono što poštovaoci Mirjane Novaković vole u njenim delima naći će i u romanu Mir i mir, koji bi mogao biti najbolje i najzrelije delo ove izuzetne autorke. U besprekorno izvedenoj kompoziciji ovoga romana ukrštaju se dve uzbudljive krimi storije. Jedna seže u ne tako daleku prošlost, u čijoj osnovi stoji pitanje ko je Službi bezbednosti prijavio buntovničke mladalačke razgovore socijalno, intelektualno i psihološki raznolike grupe prijatelja, i tako obeležio njihovu budućnost neizbrisivim žigom. Druga se odvija u neposrednoj sadašnjosti romana i plete se oko ubistva tajkuna Zorana Vidića. Uporedo sa ovim uzbudljivim i pitkim zapletima, u potki svog dela autorka razmatra prirodu umetnosti, načine na koje ona ostvaruje svoju referencijalnost, ali i potencijalnu svevremenost.

Sve pripovedne niti ovog romana maestralno se zapliću i, što je mnogo teže, raspliću efektno i ubedljivo, gradeći slojevito, značenjima bogato, istovremeno duhovito i istinski potresno delo, u kojem se zrcali tragikomični koloplet naše tranzicijske stvarnosti.“
— Ljiljana Pešikan Ljuštanović

Zbirka priča Ovo nije veselo mesto predstavlja univerzalni mozaik pripovesti o neobičnim ljudima iz raznih svetskih gradova: Nju Džerzija, Honolulua, Londona, Beograda, Tihuane i mnogih drugih.

Ovo nije veselo mesto je ujedno i jedinstveno putovanje kroz istoriju s obzirom na to da se priče u ovoj zbirci odvijaju u vremenskom rasponu od gotovo punih stotinu godina.

Šest živopisnih priča koje čine zbirku Ovo nije veselo mesto predstavljaju najmlađeg dobitnika Ninove nagrade i jednog od najprevođenijih pisaca svoje generacije u punoj kreativnoj zrelosti.

Ove priče iz celog sveta i čitavog jednog burnog veka literarni su dokaz da je život uvek i svuda isti, jedino su akteri različiti.

Rast i propast Saatchi Balkansa.
I šta je bilo posle…

Marketinška knjiga godine u Srbiji.

Knjiga koja se čita u jednom dahu! Stanković piše sa finom dozom humora i samoironije, a što je najbitnije, ne štedi sebe niti ulepšava stvarnost. Ovo je neophodno štivo za sve koji se bave marketingom, ali je zanimljivo i za sve one koje interesuje jedna ljudska životna priča.

Ilustracije i dizajn: Slavimir Stojanović.
Fotografija na naslovnoj strani: Jelena Mandić.

„Ovo je priča … o fenomenu uspona i pada prve multinacionalne advertajzing kompanije Saatchi & Saatchi na prostorima bivše SFRJ. Čitalac će saznati niz neverovatnih a istinitih događaja i anegdota, a što je još intrigantnije, to su situacije u kojima su se našle neke od poznatih ličnosti našeg vremena. “ Radojka Nikolić, Magazin Biznis

„Kakodalogija je zaista više od knjige sećanja. To je nauk o ekonomiji koja će vas nasmejati, zbirka kratkih priča iz koje ćete učiti o poslovanju, autobiografija koja svedoči i o drugima. I sasvim je moguće da posle čitanja budete u prilici da smišljate kako da ne zaplačete. „OK“ je nauk o tome kako da sve bude OK. I sasvim je OK.“ Slavoljub Stanković

„Poput klasika Funky business i Karaoke kapitalizam, ova knjiga bi sasvim sigurno mogla postati jedan od kultnih bestselera poslovne literature, ne samo što je domaća radinost… Ono što unutra piše, ne uči se na fakultetima, onlajn kursevima ili publikacijama iz istog foldera…“ Goran Tarlać, Status

Nema plemenitije stvari nego kad čoveku omogućiš da zabeleži sebe.

Dok je radio kao profesionalni novinar, Miroslav Antić je u novosadskom Dnevniku pisao kolumnu „Obično petkom“, u kojoj je donosio reportaže, anegdotska razmišljanja, prikaze, svedočanstva i opaske. Ali ne treba tražiti u tim tekstovima prozaičan novinarski opis ili puko prenošenje informacija — Antić i u novinskom tekstu uvek ima zrno poetske pobune i lirski komentar.

U lepoti ovih tekstova treba tražiti pre svega istinu da u našem trajanju nailazimo na razna pitanja, a pesnik u ulozi novinara na njih uvek ima odgovor: neočekivan, nužan, nepobitan…

„’Obično petkom’ bio je moj pokušaj da sa malo tuge i osmeha imitiram Čehova. Ja sam drukčiji temperament, pa to nije ni nalik na njega, mada bih bio ponosan da jeste… Mislim da sam u novinarstvu stvorio nešto između informacije i književnosti — nekakav hibrid koji je potreban čitaocima, koji smo mi zvali feljtonistika. Novine su, iz dana u dan, pune vesti, informacija, a čoveku je to malo. Voli da pročita tekst koji ne pripada šemi, liči na život. To sam našao.“
— Miroslav Antić

Bestseler novina USA Today

„Potpuno neodoljiva priča."
— Library Journal

Odgovor na najznačajnije pitanje njenog života počiva u tuđoj prošlosti.

Šejina voljena baka Italijanka imala je bezbroj pravila za srećan, zdrav život: izbegavati sove, nikad ne stavljati šešir na krevet i nikad, nikad ne prihvatiti prosidbu nasleđenim prstenom. Zadovoljstvo i ono čuveno „živeli su zauvek srećno" teško se postiže i bez negativne karme i uroka.

Očekivano, panika počinje od trenutka kad ju je njen momak Džon zaprosio nasleđenim prstenom. Njen odgovor je potvrdan, ali bakina opomena šalje je na zadatak da proveri da li taj prsten u sebi sadrži energiju zauvek srećnog braka. Šej je rešena da sazna sve o njegovim prethodnim vlasnicama ko god da su bile. Uz pomoć svoje trpeljive starije sestre i radoznalog novinara koji gori od želje da napiše atraktivan članak, Šej se otiskuje na putovanje koje je iz Los Anđelesa i Njujorka vodi u Italiju i Portugaliju.

Višeslojno, filmično i živopisno, Nasleđe je dijamantski izbrušena knjiga za svakog ko je bar jednom pokušao da sam sebi kuje sreću.

„Roman koji stavlja naglasak na žensku samostalnost i nezavisnost.“
— Kirkus Reviews

„Očaravajući roman o snažnim porodičnim sponama, moći sujeverja i romantičnoj ljubavi.“
— Booklist

„Džesi Rozen opisuje jedno ljupko i poletno putovanje gde je žudnja za skitanjem u ravnoteži sa utemeljenom istinom: nema lepšeg mesta od doma koji pronalazimo u sebi i kraj ljudi koje volimo.“
— Ejveri Karpenter Fori

„Veliko i uzvišeno. Veličanstvena knjiga.“
— Peter Handke

„Smrt jednog srednjoevropskog pisca u egzilu izazvaće pažnju čitalaca u ovom izuzetnom Velikićevom delu koje karakteriše harmonija fragmenata. Moćna, izuzetno bogata i delikatna narativna inteligencija svrstava Danteov trg uz dela Roberta Muzila, Itala Zveva ili Danila Kiša.“
— El Pais

„Kao i u prethodnim Velikićevim romanima, junaci tkaju analogne i često ukrštene sudbine osujećenih srednjoevropskih građana i intelektualaca; topografija je veoma raznolika, ali i prepoznatljiva (Pula, Trst, Beograd, Nemačka, Austrija, Amerika…); vremenske koordinate radnje se stalno smenjuju, a najuzbudljivije stranice ove razuđene priče o migraciji i emigraciji su stranice na kojima se čitalac prepušta čarima oslobođenog jezika.“
— Tihomir Brajović

„Priča o svojevoljnoj izolaciji okvir je za Velikićeve melanholične ali i strasne meditacije o „poslanstvu“ literature, o velikim piscima poput Nabokova, Kanetija, Džojsa…“
— Aleš Debeljak

„Konačno jedna knjiga koja ne nameće dosadnu zabavu, nego pruža dubinski osećaj svih ograničenih, manjih i većih životnih staza, knjiga, koja i pored tragičnih i ponekad sopstvenom krivicom izazvanih poraza, prikazuje život kao nešto veliko i veličanstveno. Knjiga, koja taj osećaj projektuje u budućnost.“
— Peter Handke

Više od 200 zadataka za matematičke sladokusce.

Matematika često izgleda kao krupan zalogaj, ali priznaćete da ništa nije slađe od rešenog zadatka. Profesori Mirko i Branka Dejić donose nam izbor tema i glavolomki koji je namenjen nadarenim đacima, dovitljivim radoznalcima i oprobanim stručnjacima. Matematičke poslastice obuhvataju brojne zagonetke, zanimljiva merenja, magične kvadrate, pripovesti iz istorije matematike, anegdote iz života velikih matematičara i još mnogo toga.

Ovo je nezaobilazna knjiga za sve one koji vole izazove, ali i za one koji zaziru od matematike jer će u njima probuditi ljubav prema logičkom razmišljanju.

Njegoševa nagrada

Ne optuživati čoveka, ne opravdavati čoveka! Saznavati čoveka — strasno i razborito, na svetlosti i u tami, shvatiti mu i reč i ćutanje, delo i nedelo, u svemu potražiti pravu pobudu i stvarni smisao… Ispričati novu pripovest o ljudskoj sudbini u toj eposi, u vremenu između dva svetska rata, u vremenu zla. Crvenog Staljinovog i sivomaslinastog, Hitlerovog. O savremenim, u istoriji postavljenim zlim dusima ove epohe.
Dobrica Ćosić, u beleškama za roman Grešnik februara 1981.

*

Glavni junak prvog romana iz trilogije Ivan Katić „grešni“ je saputnik komunistâ koji doživljava životni sunovrat jer im se 1936. zamerio. Proglašen za buržuja i trockistu, biva odbačen od „drugova“ i posle rata, kada je dospeo na robiju, a na slobodi dolazi u sukob sa porodicom koja se raspada…

„Ovo je roman o sukobu komunizma sa fašizmom u ljudskoj klanici u kojoj su jugoslovenska plemena dodala tom manihejskom sukobu dvostruku dimenziju paroksizma: Srbija je zaglibila u totalitarizam, osakaćena građanskim ratom koji će se po svoj prilici ponoviti, ne usuđujući se da se pogleda u ogledalu krvoprolića prošlog rata i nastupanja komunizma.“ (Žorž Niva)

*

Trilogija „Vreme zla“ Dobrice Ćosića iznosi drukčije promišljanje prelomnih događaja koji su sredinom XX veka doveli do građanskog rata i rađanja socijalističke Jugoslavije iz pepela starog režima. Kada je u sto hiljada primeraka 1985. objavljen njen prvi deo, Grešnik, tadašnja kritika ocenila ga je kao „antikomunistički pamflet“. Romanima Otpadnik 1986. i Vernik 1990. nastavlja se saga Ćosićeva porodice Katić sa istorijskim ličnostima onoga vremena i uz otvorenu reviziju službene istoriografije.

Njegoševa nagrada

Druga knjiga Vernika iz trilogije „Vreme zla“

Mi moramo iza svega javnog da tražimo: a šta je tajno? Jer tajno je istina. „Mi radimo najčasniji posao na ovom svetu: tragamo za pravim istinama i borimo se protiv zla koje jedino mi možemo uništiti“ — reći će Petar svakom novom agentu…

Ljudi imaju najmanje mašte za dobro; svi su postupci u činjenju dobra prosti, obični, neposredni. A u svakom zlu stoji inovacija; veliko zlo je stvaralačko po metodu izvođenja.

Dobrica Ćoćić u beleškama marta 1981. o liku Petra Bajevića

„’Vreme zla’ je totalna kritika ideologije u istoriji. Ideološke čovekove svesti o sebi: te laži, te energije zla u čoveku, tog alibija agresivnog zla u čovekovoj prirodi. A moderna istorija je sva maskirana i kostimirana ideologijom.“ (Rafael Soren)

„Sa ’Vremenom zla’ Dobrica Ćosić se prepustio velikom komunističkom ispovedanju u formi tragične epopeje. Kroz trilogiju, gigantskih razmera, poniremo u vreme mržnje i vreme ubica.“ (Žorž Niva)

*

Trilogija „Vreme zla“ Dobrice Ćosića iznosi drukčije promišljanje prelomnih događaja koji su sredinom XX veka doveli do građanskog rata i rađanja socijalističke Jugoslavije iz pepela starog režima. Kada je u sto hiljada primeraka 1985. objavljen njen prvi deo, Grešnik, tadašnja kritika ocenila ga je kao „antikomunistički pamflet“. Romanima Otpadnik 1986. i Vernik 1990. nastavlja se Ćosićeva saga porodice Katić sa istorijskim ličnostima onoga vremena i uz otvorenu reviziju službene istoriografije.