Jedanaest dana

«Imaš li ti neku tetovažu?» S visine pogledom mi šara po licu, a usne krivi u osmejak. Provocira me? Ako ima imalo ozbiljnosti u njegovom pitanju, onda je svakako redak primerak koji nije uočio mog pegaza na naslovnicama magazina.
“Imam jednu, skrivenu”, potvrdila sam posramljeno, zapitavši se zašto me je pred njim sramota nečega čime sam se dičila.

Ćerku Mikija Jevremovića, najpopularnijeg pevača bivše Jugoslavije, doživljavali su kao princezu koja ima sve uslove za sreću — muzičku karijeru u usponu, popularnost, prijatelje kojima je danonoćno okružena, izgled i ponašanje vesele tinejdžerke. Ali, Jelena je bila dvadesetpetogodišnja devojka koja se krije iza svojih osmeha, nesigurna, uplašena za svoju budućnost. Iznad svega, veoma usamljena.

Počela je da se iscrpljuje, budila se u bolnici zbog kolapsa, izneveravala je poslovne partnere, a s roditeljima se neprestano svađala. I sve vreme nastupala. Pod filmski zapetljanim okolnostima našla se na muzičkom podijumu u Parizu. Gradu koji joj sigurno neće promeniti naviku da živi noću. Tako je u noćnom klubu prvi put ugledala jednog mladića, zakoračila ka njemu, a ono što je usledilo lako je uporediti sa holivudski režiranom ljubavnom pričom. Sve dok odjavna špica nije najavila trenutak životne odluke koju je morala da donese.

Verodostojna, ispovedna priča mlade pevačice, razapete između slave i unutrašnjih ponora, koja zanosno iskustvo pariskih dana pretvara u ljubavno-erotski roman ispunjen strašću, nadom i suzama.