Pisma Mileni

Ne govorim to iz ljubomore, Milena, nisam ljubomoran. Ili je svet toliko sićušan ili smo mi takvi džinovi, u svakom slučaju u potpunosti ga ispunjavamo. Na koga bih bio ljubomoran?

Da, malo-pomalo, sve se manje razumemo, Milena.

Ali uopšte nisam hteo sve ovo da kažem, ili sam bar hteo da kažem drugačije, ali kasno je, moram da prestanem da bih legao na spavanje, a neću moći da spavam zato što sam prestao da ti pišem.

Osim toga, što se mene tiče, možeš da budeš potpuno mirna, čekaću poslednjeg dana isto kao prvog.

pošta ima moje oči, mogla bi da čita maltene samo Tvoje adrese i nijednu drugu.

brak, naprotiv, znači – hipotetički jasno definisano: biti siguran.

šta dobijaju oni koji ulaze u brak iz očaja? Kad se usamljenost pridruži usamljenosti, ishod nikada nije dom

Primenjeno na Franci, ovo znači da je knjiga živog pisca stvarno spavaća soba u dnu njegovog stana, divna ako je on divan, a u suprotnom odvratna.

Nema nesrećnih brakova, postoje samo nedovršeni brakovi, a nedovršeni su zato što su se udružili nedovršeni ljudi, ljudi prekinuti u razvoju, ljudi koji pre žetve treba da budu iščupani iz zemlje. Poslati takve ljude u brak isto je kao kad biste deci u predškolskom zadali zadatke iz algebre.

Moram da Vam priznam da sam jednom silno zavideo nekome zato što je bio voljen, u sigurnim rukama, u okrilju snage i razuma, i zato što je mirno ležao ispod cveća. Uvek nađem razlog da nekome zavidim.