Pisma Mileni

Pa ipak – za to je opet zaslužna tvoja snaga koja daje život, majko Milena – ipak sam u suštini manje rastrojen nego možda u čitavih poslednjih 7 godina, ne računajući godinu na selu.

pre nego što sam tebe upoznao i pogledao te u oči

Ne govorim to iz ljubomore, Milena, nisam ljubomoran. Ili je svet toliko sićušan ili smo mi takvi džinovi, u svakom slučaju u potpunosti ga ispunjavamo. Na koga bih bio ljubomoran?

Da, malo-pomalo, sve se manje razumemo, Milena.

Ali uopšte nisam hteo sve ovo da kažem, ili sam bar hteo da kažem drugačije, ali kasno je, moram da prestanem da bih legao na spavanje, a neću moći da spavam zato što sam prestao da ti pišem.

Osim toga, što se mene tiče, možeš da budeš potpuno mirna, čekaću poslednjeg dana isto kao prvog.

pošta ima moje oči, mogla bi da čita maltene samo Tvoje adrese i nijednu drugu.

brak, naprotiv, znači – hipotetički jasno definisano: biti siguran.

šta dobijaju oni koji ulaze u brak iz očaja? Kad se usamljenost pridruži usamljenosti, ishod nikada nije dom

Primenjeno na Franci, ovo znači da je knjiga živog pisca stvarno spavaća soba u dnu njegovog stana, divna ako je on divan, a u suprotnom odvratna.