Pisma Mileni

To se može objasniti mojom teorijom da su živi pisci živo povezani sa svojim knjigama. Samim svojim postojanjem bore se za njih ili protiv njih. Samostalni život knjige stvarno počinje tek nakon piščeve smrti, tačnije, izvesno vreme nakon njegove smrti, zato što se ti revnosni ljudi bore za svoju knjigu i izvesno vreme nakon smrti.

Anđeo: Dva lidé mohou mít jen jediný rozumný důvod proto aby se vzali, a to je ten že se nemohou nevzít.111

Draga gospođo Milena,
Moram da Vam priznam da sam jednom silno zavideo nekome zato što je bio voljen, u sigurnim rukama, u okrilju snage i razuma, i zato što je mirno ležao ispod cveća. Uvek nađem razlog da nekome zavidim.

Ležim već dva sata na kanabetu i mislim samo na tebe. Zaboravljaš, Milena, da ipak stojimo jedno kraj drugog i posmatramo ovo biće na podu, a to sam ja; ali dok posmatram, ja nemam biće.

I zato sam, na neki način, nezavisan u odnosu na tebe, upravo zbog toga što zavisnost nema granica.

Vidiš, Robinzon je morao najpre da nađe posao, krene na opasan put, doživi brodolom i još štošta, ja bih morao samo tebe da izgubim i već bih bio Robinzon. Ali ja bih bio veći Robinzon nego on. On je ipak imao ostrvo, i Petka, i svašta, i na kraju brod koji je došao po njega i bezmalo sve ponovo pretvorio u san, ja ne bih imao ništa, čak ni ime jer sam i njega dao tebi.

A što se tiče miša, te noći se, doduše, više ništa nije čulo, ali kad sam jutros skinuo posteljinu sa kanabeta, iz nje je ispalo nešto malo, tamno, dugorepo, piskavo i odmah nestalo ispod kreveta. Vrlo je lako moguće da je to bio miš, zar ne? Čak i ako je samo u mojoj uobrazilji bio dugorep i cičao?

Ja sam želeo da stalno slušam jednu drugačiju rečenicu od one koju si ti želela, ovu: Jsi můj.77 A zašto baš nju? Ona čak i ne znači ljubav, pre bliskost i noć.

Kako tvoj muž može da misli da ti ne pišem i da ne želim da te vidim nakon što sam te jednom video.

Da li sam ikada imao neke namere u vezi s tobom? Ne mogu da se setim. Volim da držim tvoju ruku u svojoj, volim da te gledam u oči.