А лепо су јој сви говорили: не лудуј, Милена. Није провинција у географији. Провинција је у човеку. И гдегод кренеш, ти је теглиш за собом као пртљаг.
А важно је и то, говорили су јој, да у свему од чега је човек начињен, пронађеш оно што теби треба. Ако ти скупљаш само осмехе: онда ти свет изгледа лепршав и бео. Ако скупљаш само мрзовољу, онда су људи стварно кварни.
Али Милена није слушала. Дала је отказ. И отишла.
Отишла Милена да побегне од провинције. Да нађе боље људе. А затекла исте. Јер погрешно је тражила. Ишла је да налази људе, а свуда је налазила себе