Put do integriteta

Dante skreće sa stranice i gleda pravo u svoju publiku – u vas, dok čitate ovo, u ovom trenutku. On se preselio u večnu sadašnjost. „Večno” ne znači nešto što traje dugo, već nešto što je vanvremensko. Zapamtite, Dante se poistovećuje sa svetlošću, a pri brzini svetlosti vreme više ne postoji. Foton može biti bilo gde, svuda, u svakom trenutku istorije.

Bol izazivaju razni događaji, dok je patnja rezultat načina na koji se suočavamo sa događajima – kako se postavljamo prema njima i, naročito, šta mislimo o njima. Kao što je Epiktet napisao u drugom veku: „Ljude ne uznemirava ono što im se događa, već njihove misli o tome što im se događa.”

Kant je smatrao da naši umovi stvaraju sva naša iskustva, u­ključujući prostor i vreme. Tamo negde možda postoji stvarnost, ali mi možemo da je doživimo samo kroz filter vlastite subjektivne percepciije, što znači da niko nikada ne može da zna šta je apsolutna istina.

Božanstvene komedije”, koju je napisao Dante Aligijeri početkom 1300-ih godina. To se nije dogodilo zato što sam bila nekakav izučavalac Danteovog rada. Nisam nikada odlazila na predavanja o Danteu, ne znam italijanski, ne znam mnogo toga o srednjovekovnoj istoriji. Kao adolescent sam pročitala „Božanstvenu komediju” samo iz razloga što sam u to vreme čitala sve: tragala sam za mudrošću u vezi sa time kako da se osećam. I – otkrila sam.

Danteovo remek-delo je, jednostavno, najmoćniji skup smernica za koje znam, za izlečenje psiholoških povreda, obnavljanje našeg integriteta i maksimalno povećavanje naših sposobnosti da se osećamo dobro. „Božanstvena komedija” nas vodi kroz čitav proces, korak po korak.

Kada doživite jedinstvo namere, fascinacije i svrhe, živite kao lovački pas koji prati miris, radosno obavljajući ono što u tom trenutku smatra da je najispravnije.

Čitava ova knjiga, kao što ste mogli da prozrete na osnovu naslova, bavi se integritetom. Ali, ja ga ne tumačim u moralnom smislu. Reč „integritet” je u modernom engleskom jeziku dobila pomalo oštru, osuđujuću nijansu u značenju, a inače potiče od latinske reči integer koja jednostavno znači „celo”. Stanje integriteta podrazumeva da je nešto jedno, celo i nedeljivo.

nešto jedno, celo i nedeljivo.

osećaj nedostatka svrhe u životu ne nestaje kada se suočimo sa nekim postignućima definisanim kulturom. On ostaje u nama kao uporna, podsticajna sila, kao obad koji neće prestati da zuji oko naše glave dok ne počnemo da sledimo ciljeve koji nas istinski čine ispunjenima – zapravo, dok ne počnemo da sledimo put integriteta. I ako kuknjava i bol zbog osećaja nesvrsishodnosti nisu dovoljno snažni da nas prodrmaju iz mesečarenja, naš podsvesni um će podići ulog. Prizvaće megafaunu, mentalne divlje zveri koje nazivamo stanjima raspoloženja.

osećaj nedostatka svrhe u životu ne nestaje kada se suočimo sa nekim postignućima definisanim kulturom. On ostaje u nama kao uporna, podsticajna sila, kao obad koji neće prestati da zuji oko naše glave dok ne počnemo da sledimo ciljeve koji nas istinski čine ispunjenima – zapravo, dok ne počnemo da sledimo put integriteta. I ako kuknjava i bol zbog osećaja nesvrsishodnosti nisu dovoljno snažni da nas prodrmaju iz mesečarenja, naš podsvesni um će podići ulog. Prizvaće megafaunu, mentalne divlje zveri koje nazivamo stanjima raspoloženja

Ljude ne uznemirava ono što im se događa, već njihove misli o tome što im se događa.”