Marta Bek

Kant je smatrao da naši umovi stvaraju sva naša iskustva, u­ključujući prostor i vreme. Tamo negde možda postoji stvarnost, ali mi možemo da je doživimo samo kroz filter vlastite subjektivne percepciije, što znači da niko nikada ne može da zna šta je apsolutna istina.

Bol izazivaju razni događaji, dok je patnja rezultat načina na koji se suočavamo sa događajima – kako se postavljamo prema njima i, naročito, šta mislimo o njima. Kao što je Epiktet napisao u drugom veku: „Ljude ne uznemirava ono što im se događa, već njihove misli o tome što im se događa.”

Dante skreće sa stranice i gleda pravo u svoju publiku – u vas, dok čitate ovo, u ovom trenutku. On se preselio u večnu sadašnjost. „Večno” ne znači nešto što traje dugo, već nešto što je vanvremensko. Zapamtite, Dante se poistovećuje sa svetlošću, a pri brzini svetlosti vreme više ne postoji. Foton može biti bilo gde, svuda, u svakom trenutku istorije.