K.V. Gortner

Pogledala sam u Špaca, koji je nešto mrmljao u snu, pušila i razmišljala o muškarcima koji su mi obeležili život: o mome ocu i njegovoj radosti prožetoj vinom, i njegovoj izdaji; o Balzanu, njegovim konjima i njegovoj ravnodušnosti; i o Boju, onome s kim sam upoređivala sve ostale. Ali, dok sam pokušavala da ga prizovem, otkrila sam da se jedva prisećam samo boje njegovih očiju, dodira njegovih ruku. Nekako, i ne primetivši, izgubila sam ga u dugom ćutanju koje je došlo na mesto naše ljubavi.

Ponekad najviše žudimo za najjednostavnijim stvarima.

Ali ne možemo uvek reći ono što mislimo. Kakav bi to svet bio kad bismo svi otvoreno priznavali šta nam se ne sviđa?

„Stav je mala stvar koja mnogo znači i sve menja“

Misliš da želim da budem tvoje vlasništvo, nešto što poseduješ, obavezno prisutna na zabavama posle lova i da ti namestim palatu dok ti skitaš i radiš bogzna šta? Bolje je ovako. Ovako smo bar imali nešto lepo, što mi niko ne može oduzeti, čak ni ti. Vrati se onome što se očekuje od tebe. Ne volim te više.“

Volela si i bila si voljena. To je sve što možemo tražiti od ovog života. Neki ljudi to nikad ne dobiju.“

Očekivanje neuspeha, žudnja za laskanjem: to su obeležja mog života

Nije vreme za pretvaranje da će biti bolje…

„Moraš upamtiti moje upozorenje, Gabrijel: u srcu ponizne devojke nema mesta ambiciji. Ponekad najviše žudimo za najjednostavnijim stvarima.“

„Ponekad se najviše čezne za najjednostavnijim stvarima.“