K.V. Gortner

Pogledala sam u Špaca, koji je nešto mrmljao u snu, pušila i razmišljala o muškarcima koji su mi obeležili život: o mome ocu i njegovoj radosti prožetoj vinom, i njegovoj izdaji; o Balzanu, njegovim konjima i njegovoj ravnodušnosti; i o Boju, onome s kim sam upoređivala sve ostale. Ali, dok sam pokušavala da ga prizovem, otkrila sam da se jedva prisećam samo boje njegovih očiju, dodira njegovih ruku. Nekako, i ne primetivši, izgubila sam ga u dugom ćutanju koje je došlo na mesto naše ljubavi.

Ponekad najviše žudimo za najjednostavnijim stvarima.

Ali ne možemo uvek reći ono što mislimo. Kakav bi to svet bio kad bismo svi otvoreno priznavali šta nam se ne sviđa?