Harlan Coben

Tuga retko napada spreda. Draže joj je da ti se prikrade kad je najmanje očekuješ.

Svi smo tako luksuzno glupi kad nam u životu sve ide kako treba.

mi je sestrić“, odgovora ona, malčice se uspravljajući.

Je. Rekla je „je“. U sadašnjem vremenu. Ne „bio“. Ona veruje u to. Nek nam je oboma bog u pomoći, mi stvarno verujemo da je Metju još živ.

Bogataši će poricati, zbunjivati, potkupljivati, pritiskati, finansijski uništavati, tužiti i pretiti, a ne bude li ništa od toga urodilo plodom – a to skoro uvek urodi plodom – učiniće da nestanete. Ili mo

Svi smo tako luksuzno glupi kad nam u životu sve ide kako treba.

Ako se u nešto ne upustiš, ništa nećeš dobiti.

Svi smo tako luksuzno glupi kad nam u životu sve ide kako treba

Shvatiš da su spoljašnjosti prolazne i varljive, i otud beznačajne

Tuga retko napada spreda. Draže joj je da ti se prikrade kad je najmanje očekuješ

Gertruda je verovala da se tajna dugovečnosti krije u spoju navika i novih iskustava. Jutra su joj uvek počinjala isto. Buđenje u sedam. Dvadeset minuta istezanja. Dvadeset minuta meditacije. Kafa i roman na sat vremena ukoliko okolnosti dozvoljavaju. Posle toga, i samo tada, baktala se vestima. Kako je starila, shvatila je da vesti sve više liče na zabavu – i to stresnu zabavu – nego na prosvećivanje