Harlan Coben

Tuga retko napada spreda. Draže joj je da ti se prikrade kad je najmanje očekuješ.

Svi smo tako luksuzno glupi kad nam u životu sve ide kako treba.

Šankerka je uporno stajala uz mene. „Kako je umro?", prošaputao sam.

„Ne znaš?"

Zavrteo sam glavom. Ona je ćutala. Okrenuo sam se i pogledao je.

„Ubijen je", rekla je.

Te reči su ostale u vlažnom vazduhu, prosio nisu htele da odu. Ponovio sam ih. „Ubijen je?"

„Da."

Zaustio sam nešto da kažem, zatvorio usta, pa ih opet otvorio. „Kako? Ko?"

„Mislim da je pucano u njega. Taj deo ne znam baš. Policija ne zna ko je pucao. Misle da je bila pljačka pa se iskomplikovala. Znate, tip je provalio u kuću, a nije znao da nekog ima."

Sad sam osetio otupelost. Iz kapele više niko nije izlazio. Zurio sam u vrata i čekao da se pojavi Natali.

Ali nje nije bilo.