Paolo Konjeti

Mirišeš na januar.

Silvija se nasmeja.

A kako miriše januar?

Kako miriše januar? Na dim iz peći. Na suve i zaleđene livade koje čekaju sneg. Na golo telo devojke posle duge samoće. Mirisao je na čudo.

Mirišeš na januar.

Silvija se nasmeja.

A kako miriše januar?

Kako miriše januar? Na dim iz peći. Na suve i zaleđene livade koje čekaju sneg. Na golo telo devojke posle duge samoće. Mirisao je na čudo.

mislim da samo ko se navikne zaista vidi jer je raskrčio pogled od svakog osećanja. Osećanja su obojene naočare, varaju vid.

Negde je Fausto pročitao da drveće, za razliku od životinja, ne može tražiti sreću seleći se na drugo mesto. Drvo živi tamo gde je palo seme i, da bi bilo srećno, mora se snaći na tom mestu. Probleme rešava tu gde se nalazi, ako može, a ako nije u stanju, umire.

I kao duh

lagani lutaću

kroz letnje šume.

Imaš prelom?

Ne znam na koliko mesta.

A glava?

Ma ona mi nikada nije bila potrebna

Osećanja su obojene naočare, varaju vid

Fontana Freda sazdana je u jednakoj meri od stvarnosti i želja

Tokom putovanja naposletku sam shvatio da su ljudske želje i stremljenja deo zemlje, isto kao i vetar, samotne životinje i blistava kamena prostranstva tundre. I shvatio sam da i zemlja postoji potpuno odvojeno od svega toga.“

Beri Lopez, Arktički snovi