Paolo Konjeti

Mirišeš na januar.

Silvija se nasmeja.

A kako miriše januar?

Kako miriše januar? Na dim iz peći. Na suve i zaleđene livade koje čekaju sneg. Na golo telo devojke posle duge samoće. Mirisao je na čudo.

Mirišeš na januar.

Silvija se nasmeja.

A kako miriše januar?

Kako miriše januar? Na dim iz peći. Na suve i zaleđene livade koje čekaju sneg. Na golo telo devojke posle duge samoće. Mirisao je na čudo.

mislim da samo ko se navikne zaista vidi jer je raskrčio pogled od svakog osećanja. Osećanja su obojene naočare, varaju vid.