Tajne religije

Markionova poruka je bila nedvosmislena: iz bogoljublja čovek treba da živi asketski, da mrcvari telo. Ne treba da stupa u brak, ni da se razmnožava da ne bi održavao u životu tvorevinu zlog Boga, nego da se uzdržava od alkohola i mesa i umereno se hrani biljkama i ribom.

Stvaranje sveta možda su započeli bogovi – to je pitanje vere – ali religije počinju s ljudima koji su ih u pravom smislu te reči uneli u narod, i to je istorijska činjenica.

U ŠTA VERUJEMO KAD VERUJEMO?

Savremeno zapadno društvo nije uspelo da reši tu potrebu, ono nudi samo opijenost zaboravom i iluziju da je moguće zauvek ostati mlad. Ono ne ukida potrebu, samo je anestezira i time otupljuje našu osetljivost. Za to plaćamo visoku cenu – gubitkom osećanja i, u krajnjoj liniji, života. Jer čovek živi samo kada oseća. Ograničenjem osećajnosti redukuje se život.

Odnos narodnih religija i unutarnjih ezoterijskih strujanja niko nije opisao bolje od Fjodora M. Dostojevskog. U romanu Braća Karamazovi Isus se u 16. veku vraća na zemlju. Ne samo što ga ljudi prepoznaju, i veliki inkvizitor zna ko je pred njim. Isprva oduševljeni vernici dopuštaju da veliki inkvizitor uhapsi Isusa i baci ga u tamnicu. Tamo ga posećuje u ponoć i zamera mu što se vratio. Najzad, on je ljudima doneo samo san o slobodi. Istina je da je on, veliki inkvizitor, oduzeo ljudima slobodu, ali zato im je dao hleb. Narod više nije slobodan, ali je sit.

Istaknut i značajan primer za to pruža Teozofsko društvo, koje je 1875. osnovala nemačko-ruska okultistkinja i spisateljka Jelena Petrovna Blavacka, i koje je postalo izvorište savremene ezoterije.

Istaknut i značajan primer za to pruža Teozofsko društvo, koje je 1875. osnovala nemačko-ruska okultistkinja i spisateljka Jelena Petrovna Blavacka, i koje je postalo izvorište savremene ezoterije.

U 18. veku prosvetiteljstvo je proteralo religiju iz domena države i transformisalo je u privatnu stvar građana – bar u Evropi i SAD.

U 18. veku prosvetiteljstvo je proteralo religiju iz domena države i transformisalo je u privatnu stvar građana – bar u Evropi i SAD.

Opšte je mišljenje da je rodonačelnik ideje o alternativnoj medicini bio Paracelzus.