Ja sam Frida

S ovom slikom počinje nešto novo, iznenada je pomislila. A Dijego me neće sprečiti da živim kao slikarka.

Ja sam umetnica. I to je jedino bitno.

Slobodna da živim onako kako sama odlučim.

Frida je duboko udahnula i izdahnula. Najzad je znala šta treba da radi. Osećala se jako. Nezavisno. Slobodno. Sve ću uspeti sama, pomislila je. Nisam više Dijegova muza. Nisam više Frida Rivera. Ja sam Frida. Frida Kalo.

„To ništa ne znači“, ubrzo se umešao Dijego. „Frida slika srcem. Njoj polazi za rukom da u malom formatu izrazi cele svetove. U tome leži njena jedinstvena umetnost.“

Veoma dobro je to osećala i čvrsto se držala te pomisli kako bi iz tog osećaja mogla da crpe snagu kad god joj bude potrebna

čim velika ljubav počne, na rubovima je već nagrizaju umor, razočaranje, prevara

„Da, u tebi su mnoge Fride. To je tvoja tajna i to te čini tako prokleto privlačnom.

Znate, ako se mi žene uvek samo držimo u pozadini, nikada ništa nećemo postići. Muškarci nam sigurno neće dobrovoljno dati ništa od svoje moći i novca. Šta mislite, kako sam ja postala ovo što sam danas? Ništa mi nisu dali na poslužavniku i u jednom trenutku morala sam da ostavim po strani damsko ponašanje da bih dobila ono što hoću.

U ovom gradu siromaštvo i bogatstvo zaista su bili veoma blizu.

Bila sam lenja“, priznala je Loli.
„Ne, samo si previše dopuštala da ti druge stvari odvraćaju pažnju.“