Hamlet

Затварајте врата за њим, да нигде не би могао играти будалу сем код своје куће. Збогом

Дух мог оца, у оклопу? Не. Није добро све.

Да подвала није? Што већ није ноћ!

Ал’ дотле, ти, душо, мируј. Зла ће дела

открити се ма их земља крила цела!

Бити спреман, то је све. Кад неко не зна шта оставља, шта мари ако рано оставља?

Ако вам срце не мари за нешто, послушајте га.

јер добро познати некога човека значи познати самога себе.

Брзо – нек је слава баш брзини тој;
јер признајмо да нам наша лакоумност
послужи каткад када нам избледе
планови дубоки – учимо се том
да постоји неко божанство што влада
исходима наших намера, ма како
да смо замислили њих.

Сасвим је тако: незапослена рука је осетљивија.

Њему је навика олакшала посао.

У пламену саме љубави већ има
пепела, гара који слаби њу;
и ништа није исто добро вазда.
Кад доброта сама нарасте обиљем,
она од сопствене пуноће већ мре.
Када хоћемо да радимо, треба
радити онда кад хоћемо; јер
то „хоћемо“ се мења и одлаже,
и слаби толико колико има руку,
прилика или језика.

Господе, ми знамо шта смо, али не знамо шта можемо бити.