Leš u biblioteci

Danas je vrlo teško naći posao kad neko nema ništa osim dobrog obrazovanja

Ljudi kažu“, nastavila je gospođa Bantri, „da na selu nije važno kako si obučen. To je najobičnija glupost. Upravo na selu svi sve zapažaju.“

Duboke bore na licu bile su tragovi patnje, a ne linije slabosti. Taj čovek nije korio sudbinu, nego ju je prihvatao i nastavljao ka pobedi.

Kaže se, znate – potpuno tačno, po mom mišljenju – da se možete istinski naljutiti na nekoga samo ako ste u braku. Kada nema – pa, zakonske veze – ljudi su mnogo bezbrižniji, moraju sebe da ubeđuju da je sve lepo i krasno. Moraju, znate, da se pravdaju pred sobom. Ne usuđuju se da se posvađaju! Bračni parovi pak, kako sam zapazila, uživaju u svađama i, ovaj, kasnijem pomirenju.

„Gospoda često nisu razborita kao što izgledaju“, rekla je usedelički govoreći o muškarcima kao da su neka posebna vrsta divljih životinja.

„Ljudi kažu“, nastavila je gospođa Bantri, „da na selu nije važno kako si obučen. To je najobičnija glupost. Upravo na selu svi sve zapažaju.“

Bila je to jeftina, drečava, neukusna prilika i potpuno je odudarala od solidne starinske udobnosti biblioteke pukovnika Bantrija.

e:
„Naravno, mila moja, ako misliš da te mogu nekako utešiti...“
„Ne, ne treba mi uteha, nego ti tako lepo umeš s leševima.“
„O, nikako. Moji sitni uspesi su uglavnom teoretski.“

Danas je vrlo teško naći posao kad neko nema ništa osim dobrog obrazovanja!

Danas je vrlo teško naći posao kad neko nema ništa osim dobrog obrazovanja!