Iskričavi cijanid

Pouka glasi: svaka žena ubica nekada je bila dobra devojka.

„Na koji način da istisnem

Sećanja iz očiju mojih?“

„Moramo da zaboravimo prošlost – ne treba da se držimo prošlosti. Šta je bilo, bilo je.“

Ljudi ne misle o majkama i očevima, o sestrama i tetkama. Oni su jednostavno tu, u vezama i odnosima, i niko ne postavlja nikakva pitanja.
Niko o njima ne misli kao o ljudima. Niko se čak ne pita ni kakvi su.

Kakve sve gluposti čovek priča kad je zaljubljen! Tada mu deluju beznačajno, ali kad se ovako hladnokrvno izvuku na površinu! Zašto žene ne umeju da pristojno ostave prošlost na miru? Niko ne voli da ga stalno podsećaju kakvu je budalu pravio od sebe.

„Većina uspešnih ljudi je nesrećna. Zato su uspešni – moraju stalno da hrabre same sebe ostvarujući nešto što će svet primetiti.“

Jer, ako nije Stiven Faradej, onda je Entoni Braun

Stiven Faradej? To je sigurno bio Stiven Faradej.

godinu dana posle Rozmerine udaje njihova majka, ljupka i krhka Vajola Marl, umrla, a sedamnaestogodišnja Ajris otišla je da živi s Rozmeri Barton i njenim mužem.

Dovršena“ Rozmeri po povratku iz Pariza zrači nekom novom, neobičnom, zastrašujućom elegancijom, govori tiho, kreće se graciozno i lelujavo, kosa joj je crvenkastozlatna, a oči tamnoplave, gustih crnih trepavica.