Izgubljene iluzije

Prva misao kod čoveka, makar on bio i grbavac ili robijaš, propalica ili bolesnik, jeste da potraži druga sebi. Da bi zadovoljio to osećanje, koje je suština života, on upotrebljava sve svoje sposobnosti, svu svoju moć, sav žar svojeg života. Da nije te svemogućne želje, zar bi sotona mogao da nađe drugove? …

ništa nije poznato tako malo kao ono što ceo svet mora da zna: ZAKON!

Savest je, dragi moj, jedna od onih batina koju svako poteže na svog suseda, ali kojom se nikad ne služi za sebe.

U kraljevini slepaca, ćoravi su kraljevi

ništa nije tako lukavo kao želja.

Tvrdičarenje nastaje tamo gde siromaštvo prestaje.

Naučnici proučavaju knjige, političari proučavaju ljude, njihove interese, uzroke koji su pokretači njihovih dela. A svet, društvo, ljudi, uzeti kao celina, veruju u sudbinu: oni obožavaju ono što se događa.

nemojte nikad činiti uslugu koja se ne traži od vas!)

Lično prisustvo kao da ima neku čarobnu moć, ono menja najnepovoljnije raspoloženje ljubavnicima kao i porodičnom krugu, ma koliko da su jaki razlozi nezadovoljstva.

Da li to ljubav povlači u srcu brazde u koje ljudi vole ponovo da upadaju? Da li ta pojava pripada nauci o magnetizmu? Da li razum kazuje kad je potrebno više se nikad ne videti a kad oprostiti?