Izgubljene iluzije

Naučnici proučavaju knjige, političari proučavaju ljude, njihove interese, uzroke koji su pokretači njihovih dela. A svet, društvo, ljudi, uzeti kao celina, veruju u sudbinu: oni obožavaju ono što se događa.

nemojte nikad činiti uslugu koja se ne traži od vas!)

Lično prisustvo kao da ima neku čarobnu moć, ono menja najnepovoljnije raspoloženje ljubavnicima kao i porodičnom krugu, ma koliko da su jaki razlozi nezadovoljstva.

Da li to ljubav povlači u srcu brazde u koje ljudi vole ponovo da upadaju? Da li ta pojava pripada nauci o magnetizmu? Da li razum kazuje kad je potrebno više se nikad ne videti a kad oprostiti?

U zemljama koje proždire osećanje društvene nepokretnosti skriveno pod imenom jednakost, svaki trijumf je jedno od onih čuda koja se ne dešavaju, kao ni neka prava čuda uostalom, bez saradnje veštih mašinista.

Kajanje je devičanstvo koje naša duša duguje Bogu: čovek koji se dvaput kaje veliki je nevaljalac.

koja se daje za rđave postupke. Kajanje je devičanstvo koje naša

Stranke su nezahvalne prema onima koji idu izdvojeno, one lako napuštaju izgubljenu decu. Naročito u politici, oni koji hoće da se uzdignu moraju ići s glavninom vojske

Svemu se nalazi razlog i opravdanje u vremenu kad se vrlina pretvorila u porok, kao što su i izvesni poroci proglašeni za vrline

Rane častoljublja postaju neizlečive kad u njih prodre oksid novca