Kofer iz Berlina

Šta se najviše od svega pamti?

Strah?

Bol?

Glad?

Ljubav?

Čuvaj mi, Bože, voljenu ženu, jer ja svoje obećanje nisam ispunio. Da ću je štititi i čuvati do kraja života. Iako sam pokolebao njenu ljubav svojim oklevanjem i kukavičlukom

Svako od nas mora da odboluje. I svako od nas tugu drugačije podnosi.

sve što sam u životu stekao. A prokleto je, Vera! Prokleto je jer je ništavno! Nijedna materijalna stvar u životu ne može se meriti sa ljubavlju. Ako nema ljubavi, nema ni života. Ja sam svoj život odslužio, baš kao i taj prokleti rat. Više nemam čemu da se nadam, odavno se ne radujem, jedino me je muzika sprečavala da izgubim razum…

XXV
Kada se voz zaustavio na stanici u Pavlovsku, Vera je bila iznenađena. Najpre, rask

XXIV
Valentina je bila začuđujuće mirna. Odlučno se usprotivila Ernestovom predlogu d

XXII
Valentina i Ernest su sa ze

XXI
Vera je nakon razgovora sa

XIX
Verina istraga je tapkala u mestu.

XVI
Valentina je provodila uglavno