Kvadratni koren iz života

Pre nego što sam znao išta o indoevropskim jezicima, antropologiji, etimologiji i filozofiji, shvatio sam da je nečiji bog nekog drugom vrag, dok je nečiji vrag nekom drugom bog

Nemamo svi faustovske ambicije, ne bismo svi hteli da menjamo svet i da nas pamte vekovima, neki od nas samo žele da se prošvercuju kroz život kao što se naš svet švercuje bez karte u gradskom prevozu.“

Kad je ono Crnjanski napisao da jedina radost nad bolom u telu tvom je golom i da sve nam dopušta tuga, kao da je mislio na moj život te godine. Da nije bilo Ljubice i njenog golog tela, ja bih se bukvalno raspao

Odjednom sam odlično raspoložen znajući da mi je malopređašnji kratkotrajni strah bio neutemeljen, da neću morati da satima pored sebe trpim Darka, tu odvratnu pederčinu, što je sasvim slučajno gej. (Ako je, kao u onoj famoznoj replici iz filma Variola vera, pička organ, a pizda karakterna osobina, onda je gej seksualna orijentacija, a peder karakterna osobina.)

A nije mu u tom smislu odmoglo ni što je bio svestan činjenice da je bombardovanje Jugoslavije s proleća 1999. bio način da se jedinoj evropskoj zemlji koja se od nacizma oslobodila sama slomi kičma, i u psihološkom i u istorijskom i u svakom drugom kontekstu.

Hteo sam da razmislim, hteo sam da ispadnem karakter i odolim iskušenju, hteo sam da pijem i alkoholom podmažem svoju sliku sebe samoga kao melanholičnog princa koji odustaje od svog zadovoljstva da ne bi povredio druge.

Opet klikćem send i poruka odlazi. Od tog trenutka nužno započinje iščekivanje. Najbolje bi bilo da dobijem odgovor u roku manjem od trideset sekundi, a sadržaj odgovora tu je ionako manje bitan. Naravno da znam da odgovora neće biti ne samo u prvih trideset sekundi nego ni u najmanje petnaest minuta. Ta svest, međutim, ne čini da ne budem nervozan tokom svake sekunde u kojoj telefon ne zavibrira. Ružan je to osećaj i zahvalan sam što mi je bio nepoznat u najvećem delu mog života. Tehnologija jeste napredovala, ali ne znam baš koliko je to usrećilo ljude. Onaj ludi Kanađanin koji je tvrdio da je medijum sam po sebi poruka bio je dosta zajeban tip. Ova nervoza je više posledica izuma mobilnog telefona nego što ima veze sa Sonjinim i mojim mentalitetom i karakterom. A što je najgore, ne mogu čak ni čisto teoretski da zamislim odgovor kojim bih bio zadovoljan.

„Ko misli na posledice, ne može biti hrabar.“

kako sam jednako fanatično verovao da skoro sva zla na svetu dolaze od socijalizma, a kako spas mogu da donesu samo demokratija, liberalizam i privatizacija.

Na onom poslednjem predratnom albumu Zabranjenog pušenja Nele Karajlić je otpevao pesmu Kanjon Drine, o reci koju je još rimski car Teodosije vaspostavio kao granicu svetova, reci koja svakih pola veka nosi leševe, a u toj pesmi stari kamiondžija izgovara reči koje su meni bile moto u tom zlosrećnom ratu: „A šta ćemo, djeco, ja i vi, nama srce kuca za sve njih.“