Vodić kroz ljubavnu istoriju Beograda

„Niko nije normalan, takvi ne postoje. Normalni ljudi su mit građanskog društva, da znate, njih nema u stvarnosti“, zavrteo je glavom. „Ti normalni koji vam dolaze na poslepodnevnu kafu tako uglađeni i spremni na laku konverzaciju samo vešto prikrivaju svoje tajne ličnosti. Budite sigurni. Nema čoveka u kojem barem dvoje ne mlati rukama i ne peni dok se natežu hoće li na ovu ili onu stranu.“

„Aman, ljudi, ko ne bije glavom o zid u mladosti, taj ne ume da sazida kuću kad odraste!

„Reči postaju izlizane od tolike upotrebe. Treba naučiti da ponekad ćutimo kako bismo vratili rečima značaj.

Za svaku od tih građevina vezana je neka značajna istorijska ličnost i njena ljubavna romansa, a možda i nije romansa, negde je i ljubavna tragedija.

To je i dalje istorija koja se može dodirnuti.

Zašto ne kanuti kap mirisne esencije, nego prosipati veliku količinu razblaženog i nejakog mirisa?“