Bez zaklona

Bez zaklona, živim na svetlosti dana. I poput ptice lutalice odmaram se u tebi.

Usamljenije je biti onaj koji ostaje da čuva tvrđavu.

„Kada za nešto postoji mnogo različitih objašnjenja“, govorila je Tig polako i glasno poput nastavnika za one oštećenog sluha, „uključujući i ona natprirodna i vudu, moraš da se odlučiš za najjednostavnije. Gledaš samo dokaze, ništa više što se ubacuje, a onda se odlučiš za jednostavnost.“

Meri i Tačer su živeli u zavidna vremena kada su biolozi na sve strane otkrivali nove vrste, a ne gledali ih kako izumiru.

Kada digneš čašu, to je kao da nazdravljaš svim onim ljudima koji su dotada pili iz nje. Svim onim srećnim godišnjicama na jednom prelepom mestu, i svim budućim. To me je jako usrećilo, mama. Te noći bio je red na nas. Dobili smo priliku da budemo u riznici vremena.“

„Ali sada sam srećna. Sa Horheom. Zato ne znam zašto sam tako tužna.“

„Možda zato što to još nije zaraslo. Pokušavaš da zaboraviš nešto što tvoje srce još hoće da pamti.“

„Prošlost je prošlost.“

„Ne moraš da pričaš o tome. Ali kada ne pričaš, samo i dalje boli.“

„Katkada boli i kada pričaš.“

„Da. Katkada i kada pričaš.

To pitanje razmatrao je nadugačko. „Nije neminovno“, konačno reče. „Da je tako, ljudi se nikada ne bi venčavali. Ali venčavamo se. Biramo da budemo monogamni. Možda želeti manje nego sve u prevodu znači davati prednost kvalitetu nad kvantitetom.“

„Zasluživati, dobijati i želeti jesu tri različite stvari, moro. Obično nepovezane.“

„Da stoje na bistroj svetlosti dana, rekoste jednom. Bez zaklona.“