Romeo i Julija

То је дело мржње, а љубави више.

О, ти кавгаџијска љубави, о, мржњо

прожета љубављу! О, све што си прво

из ничега створено! О, сетно лакоумље,

лакрдијо тужна, безлични хаосе

наизглед лепих облика! Оловно

перо, блистави диме, хладна ватро,

болесно здравље, стално будни сне,

и све што није али ипак јесте!

САМСОН: Постарајмо се да закон буде на нашој страни: нека они почну.

ГРЕГОРИО: Намрштићу се кад прођем поред њих, па нека схвате како им је воља.

САМСОН: Не, већ како смеју. Ја ћу им показати шипак; и то ће, ако отрпе, бити срамота за њих.

Прерано га видех и познадох касно.
Кобан ће бити љубави ми плод,
јер морам волети душманинов род.

Док си жив, гледај да вазда извучеш врат из омче.

Због строгости њене када тако ради

лепота ће њена умрети од глади,

на потомство неће бити пренесена.

Лепа је то, мудра, мудро лепа жена.

Да блаженство стече; у очај ме баца;

неће љубав, ја сам лик живог мртваца

Да, и штедећи је, траћи што је стекла.

из ничега створено! О, сетно лакоумље,

лакрдијо тужна, безлични хаосе

наизглед лепих облика! Оловно

перо, блистави диме, хладна ватро,

болесно здравље, стално будни сне,

и све што није али ипак јесте!

То је дело мржње, а љубави више.

О, ти кавгаџијска љубави, о, мржњо

прожета љубављу! О, све што си прво

Често је јутром виђан како тамо

сузама росу зоре повећава,

додајући својим уздасима

облацима нове облаке. Ал’ чим би

сунце што све ведри почело да склања

завесе тамне с одра Ауроре,

Покренути се значи кренути некуд, а бити храбар значи стајати на мегдану