Umeće ljubavi

Kultura nam nudi lažan i lak način da prevaziđemo našu anksioznost – pomoću jednolikosti. Poziva nas da konzumiramo iste proizvode, radimo iste poslove, usvojimo iste ciljeve – jednostavno, da se izjašnjavamo kroz nevažne nijanse različitosti i usklađenost sa većinom. Ali ukoliko nam nedostaje hrabrosti za individualnost, nikada nećemo dostići ljubav, zato što je zrela ljubav „sjedinjenje pod uslovom očuvanja sopstvenog integriteta.“

dobro podmazana veza između dve osobe koje ostaju stranci celog života, koje nikad ne dostignu „centralni odnos“, ali koje se međusobno poštuju i pokušavaju jedna drugoj da ugode

Osnovna potreba da se sjedinimo s drugom osobom kako bismo prevazišli tamnicu sopstvene izdvojenosti usko je vezana s drugom željom, specifičnom za čoveka, željom da spoznamo „tajnu čoveka“. Dok je život po svom čisto biološkom aspektu čudesan i tajnovit, čovek je u svom ljudskom aspektu nedokučiva tajna samom sebi – a i svom bližnjem

Savladavanje koncentracije zahteva da se izbegava, koliko je to moguće, trivijalan razgovor, to jest, razgovor koji nije autentičan.

Što se tiče umeća ljubavi, znači da svako ko teži da postane majstor u tom umeću, mora započeti s vežbanjem discipline, koncentracije i strpljenja u toku svake faze svoga života

Većina ljudi nije čak ni svesna svoje potrebe za konformizmom. Oni žive u iluziji da slede svoje sopstvene ideje i sklonosti, da su individualisti, da su njihovi stavovi rezultat sopstvenog mišljenja – i da je to samo slučajno što su njihove ideje iste kao i ideje većine

Da bismo razumeli pojam Boga, moramo započeti s analizom karakterne strukture čoveka koji veruje u Boga

Kad bismo dublje poznavali drugu osobu, kad bi čovek mogao iskusiti beskonačnost njene ličnosti – druga osoba nam nikada ne bi bila tako bliska – i čudo savladavanja barijera moglo bi se odvijati svaki dan iznova. Ali mnogi ljudi brzo istraže i iscrpe, kako svoju sopstvenu, tako i drugu ličnost.

Bratska ljubav sadrži doži­vljaj jedinstva sa svim ljudima, doživljaj ljudske solidarnosti, ljudskog izmirenja. Bratska ljubav se zasniva na doživljaju da smo svi jedno.

Budući da ne uviđa da je ljubav aktivnost, moć duše, čovek veruje da je jedino važno naći pravi objekat – i da se onda sve odvija samo od sebe. Taj stav može da se uporedi sa stavom čoveka koji želi da slika, ali koji, umesto da ovlada slikarskim umećem, tvrdi da upravo traži pravi objekat i da će divno slikati kad ga pronađe. Ako istinski volim nekog čoveka, volim sve ljude, volim svet, volim život.