Ogroman svet

Za razliku od svetlosti, koja se uvek kreće pravolinijski, mirisi se šire, provlače, preplavljuju i vrtlože.

Odrasli se toliko razlikuju po tome koji mirisi im se sviđaju a koji ne da kad je američka vojska htela da napravi smrdljivu bombu za potrebe kontrolisanja mase, oni nisu mogli da pronađu miris koji je odbojan u svim kulturama.

njima predstavlja bogatstvo raznolikosti i vrsta, predeo s pukotinama i naborima, mestimično zbijen, na drugim mestima proređen, valovita mirisna prerija poželjnog i nepoželjnog, prošarana i nepouzdana, načičkana životom, ispresecana užicima i opasnostima, obasjana i pegava, u kojoj su blaga često skrivena i uvek pokretna ali s mestima gde života i mogućnosti ima u izobilju.“

Ono što nama možda deluje bezlično, kao jednolična pustoš

Takvi primeri su toliko česti da neki naučnici smatraju da glavna uloga životinjskog čula mirisa nije da osete hemikalije, već da im pomogne da se orijentišu

Mravi su u suštini grupa izuzetno specijalizovanih osa koja je evoluirala pre između 140 i 168 miliona godina i brzo prešla iz faze samačkog u fazu izuzetno društvenog života. Tokom tog procesa, repertoar njihovih gena za mirisne receptore – onih koji im omogućavaju opažanje mirisnih hemikalija – brzo je narastao.

Sve se to temelji na feromonima. Te mirisne supstance omogućavaju mravima da prevaziđu ograničenja pojedinaca i deluju kao superorganizam, i tako ispoljavaju složene, jedinstvene oblike ponašanja na osnovu nesvesnih radnji prostih jedinki

dalje nije poznato da li ljudski feromoni uopšte postoje, Uprkos decenijama istraživanja, nije pronađen nijedan

Feromoni su takođe standardizovane poruke čija se upotreba i značenje ne razlikuju među jedinkama određene vrste

Hemikalije koje oni koriste zovu se feromoni – to je važan termin koji se često pogrešno razume. On se odnosi na hemijske signale koji nose poruke među pripadnicima iste vrste