Da li i kod tebe pljušti?

– Ko? Dala bih sve na svetu da znam odgovor. Da li bi mi zbog tog saznanja život bio lakši i lepši? Naravno da ne bi, ali bi bio drugačiji. Jer drugačije je živeti u svetu u kome se zna istina, a drugačije u svetu u kome se ne zna.

Neću da zaboravim jedan naslov na kraju poslednjih Olimpijskih igara…

– U Riju, 2016.

– Pisalo je: „Da smo sad Jugoslavija, osvojili bismo dvadeset pet medalja!“ Kapiraš: da smo zajedno, bili bismo uspešni. Suze su mi pošle.

Kad na tebe puca vojnik države koja je do juče bila tvoja, to onda puca neko tvoj. Da li si, možda, naišla na informaciju ko je prvi poginuo u Jugoslovenskom građanskom ratu, mislim da je to politički korektan izraz?

– Jesam, ali mu nisam zapamtila ime.

– Pilot helikoptera, kapetan JNA, Antun Merlak. Slovenac, vojnik Jugoslovenske armije. Prevozio je hleb za kasarne. Oborila ga je Slovenačka TO. Slovenci su ubili Slovenca zato što je bio jugoslovenski vojnik. Oko srušenog helikoptera po zemlji su popadale vekne hleba.

– Jugoslavija je od početka bila veštačka tvorevina…

Kod vas u Srbiji nema ni jednog jedinog medija koji ne promoviše ili otvoreno ne zastupa neku političku opciju. Pa bio on državni ili ne. Niko se ne bavi istinom, već samo promocijom one opcije za koju su zainteresovani čitaoci. Čovek u vašim medijima ne može da sazna istinu