Mracna kula 7

Nem je svak ko govori, a ne sluša.

„Lepo je kad imaš s kim da pričaš, makar i nakratko.

Da li bilo ko od nas, izuzev u snovima, zbilja očekuje ponovni susret sa onima koje predano volimo, čak i kad nas ostave na nekoliko minuta, zbog najbanalnijih dnevnih poslova? Ne, nikako. Kad god nestanu iz vidokruga, duboko u srcu ih smatramo mrtvim. Dato nam je toliko mnogo, razmišljamo, kako u tom slučaju ne očekivati da ćemo potonuti nisko poput Lucifera, opterećeni zapanjujućom pretpostavkom ljubavi?

Ko ne izvlači pouke iz prošlosti, ponavlja stare greške.

Ako se ijedno čulo može koristiti kao vremeplov, to je čulo mirisa.

Ovo će izaći na dobro. Nije znala kako je to moguće, ali da, sve će biti kako valja.

ljudi koji vode živote u skladu sa sopstvenim očekivanjima završe sa stomakom punim uspavljujućih pilula ili sa pištoljem u ustima."

Sećanje izaziva bol. Ne beše to samo psihička bol, stomak mu se zgrčio a srce ubrzalo.

Znala je da bi joj bilo bolje kad bi zaplakala, ali nije mogla. Pustila je nekoliko suza, samo beskorisne provale oblaka sred pustinje. Više nije mogla, iako je znala da je situacija mnogo gora no što joj se činilo.

Tuga se gomilala, a suza nije bilo niotkuda. Mislio je da ima par vrelih oblutaka umesto očiju. Možda će suze doći kasnije