Kastigulja

Istina ne traži riječi da bi se potvrdila, već vrijeme da se pokaže. Povrijeđenu dušu ne mogu da zacijele tuđa opraštanja dok sama sebi ne oprosti. Ljepota se lakše prepozna u komadiću plavetnila koje se probilo između zgusnutih, sivih oblaka, nego u vedrim danima koji se preko cijelog svoda nadovezuju. Mirisima lavande i bosioka ponekad je potrebna zera gorčine od pelina da bi se sastavili u ono po čemu se prepoznaje komad tog neba.

Velji ljudi ne čekaju nečije fala. Žive čineći svima oko sebe dobro

ovako. Da ima pravice, ona se ne bi išćerivala, no bi se življela i nikad ne bi stigla pred suđe da je oni presuđuju. Sve bi bilo drukče kad bi narod malo više pazio na svoju i tuđu riječ. Riječ se poštuje, a zakon je tu da prijeti.

Upinjala tada ili ne, biće onako kako se jedino može složit i uklopit. Mnogo je manje do nas no što nam se čini. Samo se zaludu troši snaga.

− Život te nauči da baš onda kad zapneš da nešto urediš po svojeme, treba da puštiš. Upinjala tada ili ne, biće

Mudrost je tiha i nikad se neće nadgornjavat sa plitkopameću koja i sa to malo pameti nikada nije svoja, samo se diči tuđim nabiflanim mislima.

shvati da je dobro što su se desila. Bez njih sve bi se smutilo u isto, a to nikad nije vodilo na dobro.

Zla vrijemena sve preokrenu. Mnogo toga se sazna i pokaže svoje pravo lice. Jučerašnja istina za dan se prokaže da je bila laž i ono u što se vjerovalo da je laž obrne se u istinu. Zla vremena otkriju da se ne može nikome vjerovat, da je narod kvarljiva roba i da treba biti na oprez pred kime se smije prozborit. Ništarobe se preko noći uzdignu, osile i prozbore riječima od kojih se onaj čestit vazda stidio. Ono valjano se povuče u sebe, pritajen u nadi da svako zlo nije i ne može bit dovijeka. Pušte da glibava rijeka nesojluka ponese za sobom sav mulj i sve ono što je slabo, što se lako prevalja i zanese, još lakše obrne i preskoči sa jedne strane na drugu. Zla vremena sve pokažu. I dobro i ono loše. Tek kad odmakne vrijeme, čeljade

tačno da tuga i sreća ne idu podruku. Sreće su usputne. To je svaki tren koji izmami osmijeh, mirno jutro, spokojan san. Kad čeljade ne nauči da grabi male radosti, onda ne zna kad živi sreću. To nije samo radovanje i smijeh, to je svaki osmijeh. Čeljade ne zna da živi sreću dok ga ne ostavi.

Tuga je jedna, a sreće se množe. Tuga se razvuče, rasporedi i traje dok je čeljadeta. Nije