Vatreno krštenje

Za sve što smo dužni plaćamo sebi. U svakome od nas leži poverilac i dužnik istovremeno. Stvar je u tome da taj račun u sebi poravnamo. Dolazimo na svet kao trunak života koji nam je dat, a potom se stalno zadužujemo i dugove isplaćujemo. Sebi plaćamo. Sebe radi. Zarad toga da bi se naposletku račun složio.

Život, kanda, nije poezija! A znaš li zašto? Zato što ne podleže kritici.

Teško je tražiti od čoveka da se oslobodi strahova. Strahovi vrše u čovekovoj psihi ulogu ništa manje važnu od svih ostalih emocionalnih stanja. Psiha lišena strahova bila bi osakaćena psiha.