Prava Valerija

Dušo, džin i tonik ne traži određeno vreme. To ti je kao orgazam. Uvek je dobro primljen

Ponekad u životu postižemo ono što najviše želimo tako što donesemo odluku koje se najviše plašimo

kucne čas u životu kad se čovek umori od traženja razloga koji opravdavaju strah od sreće.

Samosažaljevanje je jedna od najgorih stvari koje možemo sebi prirediti.

Amaja je prišla Brunu i poljubila ga u levi obraz a desni mu nežno pogladila dlanom. Osetila sam ubod ljubomore jer je ona devojčica, koja je sad grlila Bruna, bila njihova. Od njih. Nije bila plod braka, već tako velike ljubavi što dovodi do odluke da se ima nešto od oboje zauvek. Ja tako nešto nisam spoznala.

A šta ako održavam to čudno prijateljstvo s Viktorom zato što mi se dopada da je tu? I ako mi je potrebno da ga imam uza se pod bilo kojim izgovorom zato što ga nisam prevazišla? No ako neko ne prevaziđe raskid ili vezu u celini, nije moguće da se zaljubi u nekog drugog, a ja sam želela da volim Bruna. Nisam želela da se pretvorimo u prijatelje koji se tucaju. Ne. Želela sam da ustajem sa saznanjem da će me to što nije pored mene oneraspoložiti.

vreme prolazi i obično to nije uzalud

Ne može se dati nešto što pripada drugome.

„Ne. Naravno da nisam. Neumoljiva sam. Ako ne svršim, marš na ulicu. Život je već dovoljno zajeban da bi te povrh svega ostavili i bez deserta.“

Čekam te večeras kod kuće da proslavimo. Kupio sam vino koje nije u tetrapaku