Kraljica senki

Kako je to bilo?“, tiho je upitala Manon. „Voleti.“

Jer to je bila ljubav – ono što je možda jedina Asterin od svih Gvozdenzubih veštica osetila i otkrila.

„Bilo je to kao da sam svakog dana pomalo umirala. Ali kao da sam bila živa. Bila je to radost toliko potpuna da je bila bol. To me je uništilo, raščinilo i prekovalo. Mrzela sam to jer sam znala da ne mogu da pobegnem i znala sam da će me to zanavek promeniti. A ona mala veštica... i nju sam volela. Volela sam je neopisivo – ne mogu da ti kažem ništa drugo osim da je to bila najmoćnija stvar koju sam ikada osetila, veća od besa, od požude, od magije.“

Nekada je mislila da je rođena da postane kraljica.

U međuvremenu je naučila da je rođena da bi bila vučica.

Podsećaš me na to kakav bi svet trebalo da bude; kakav bi svet mogao da bude,

Oko vrata belog kao mesečina bio joj je sklopljen crni okovratnik,

Prošaptala je kratku molitvu Aneit da joj podari mudrost i da je navede na pravi put

Zlikovci će nam sve reći, samo da bi nas to dugo potom proganjalo u mislima, upozorila ju je Nehemija

Ne deluje joj kao slabost da se bori u ime onih koje ne mogu da se brane same

Mi vladamo svojom sudbinom – mi odlučujemo kako ćemo napred

ne osvrćemo se. To nikome ne pomaže i nemamo zarad čega da se osvrćemo. Možemo samo napred.“

itala se da li će se iko sećati i njenog imena kada naposletku umre. Da li će ikada biti negde uklesano