Jadran

dinastijom Karađorđevića, koja će takođe zastupati Hrvate i Slovence i imati kao zvanično pismo i ćirilicu i latinicu. Vizija je i ostvarena naredne godine, kada su srpski, hrvatski i slovenački državnici potpisali odluku na Krfu. Kraljevinu Jugoslaviju, koja će zatim postojati između dva svetska rata, razbili su nemačka okupacija i građanski rat koji su potrajali od 1941. do 1945. godine, kada ju je zamenila prvo FNRJ pa SFRJ pod Titovom vlašću, da bi poživela do građanskog rata u poslednjoj deceniji XX veka. Ovde, na ovom mestu, počela je istorija Jugoslavije.

Penjem se uzbrdo od luke do novog dela grada Krfa, gde pronalazim novo Gradsko pozorište, modernističku sandučastu građevinu, svirepo nagrđenu grafitima. Kameni blokovi izgledaju kao da ih je neko nasumice nalepio jedne na druge. Pre nego što je ova zgrada napravljena, ovde je stajalo staro pozorište, lepo neoklasicističko zdanje podignuto početkom XX veka i srušeno za vreme nacističkog bombardovanja 1943. godine. Tu je 1916. zasedala srpska skupština u egzilu, pošto se povukla pred austrougarskim i nemačkim snagama, da bi predložila stvaranje Kraljevine Jugoslavije. Ta nova južnoslovenska kraljevina zamišljena je kao parlamentarna monarhija pod srpskom

Kao što isuviše sećanja može da bude zatvor sazidan od mržnje i odbojnosti, premalo sećanja nas svodi na stvorenja koja se ne razlikuju od nižih oblika života, za koje život nema konteksta i koji nemaju svesti ni o čemu osim o sadašnjem trenutku.

o 2050. godine, na primer, stanovništvo Afrike će se udvostručiti na dve milijarde i četiristo miliona, dok starosedelačko evropsko stanovništvo stagnira i odumire.18 Čak i bez rata i socijalnih nemira, i čak i uz širenje afričke srednje klase i, usled toga, pada nataliteta u Africi, tek smo u ranim fazama značajnijeg kretanja stanovništva s juga ka severu. Novonastajuća afrička srednja klasa zapravo će stvoriti više migranata, ne manje, jer će ljudi imati sredstava da napuste zavičaj i biraju gde hoće da žive, a previranja podstaknuta porastom očekivanja će uzimati maha. Konačno, i Kina će doprineti da se oblikuje Evropa, jer grčka luka Pirej postaje zapadni vršak novonastajućeg kineskog Puta svile, ili projekta Pojasa i put

tok živi u čarolijom protkanoj, pozlaćenoj tami pravoslavne crkve, koja je duhom daleko od protestantskog i katoličkog Zapada podjednako koliko i od islama. Ne samo da je Vizantijsko carstvo bilo grčko, bilo je to u suštini i Osmansko carstvo, kojim se često vladalo preko grčkih diplomata i domaćih grčkih upravitelja. „Grčka nikada nije imala srednji vek u onom smislu u kome ga mi shvatamo“, piše pokojni Flip Šerard, čuveni prevodilac savremene grčke poezije, u sličnom duhu kao i otac Kalist u svojoj Pravoslavnoj crkvi, „ni renesansu u onom smislu u kome je mi shvatamo, niti prosvetiteljstvo. Taj uspon razuma nad svim ostalim u životu u Grčkoj se nikada nije odigrao. Grčka nije prošla kroz taj raspojasani racionalizam čiji je plod današnji zapadni svet

Pravoslavlje, anarhizam i komunizam su podjednako bili deo odbacivanja racionalizma u zemlji u kojoj je sam Zapad izmišljen u duhovnom smislu.

že mi moj poznanik novinar u Atini, „dovoljno je da pročita Bakunjina i Dostojevskog“. Razmišljam o Zlim dusima Dostojevskog, u kojima radikal Verhovenski izjavljuje:

U svetu samo jednoga nedostaje: poslušnosti. Žeđ za obrazovanjem je već aristokratska žeđ. Ima li tu imalo porodice ili ljubavi, odmah je uz nju i želja za posedovanjem. Želju ćemo tu umoriti; dopustićemo pijančenje, spletke, potkazivanje;

Nerazvijenost koja korene vuče od vizantijske i turske zaostavštine, mada nije nesavladiva i uvek će je biti moguće prevazići, i dalje ima značaja u Grčkoj čak i u drugoj deceniji XXI veka.

o i članstvo u Natou, tako su i članstvo u Evropskoj uniji i kasnije prijem u Evrozonu bile u potpunosti političke odluke zapadnog saveza.

I tako se to nastavlja. Za Darela je grčka priroda živo biće, večno Gorostasovo oko, Božji način da posmatra svet, „kao da su sočiva usađena u usek horizonta“. Tako je „naš život na ovom rtu