(Neke od ovih priča prvi put su se pojavile u sledećim časopisima: Open Siti, Nola Ekspres, Najt, Adam, Piks, Berkli Barb i Evergrin Rivju) Glasovi za Bukovskog još uvek pristižu. Izgleda da nema neutralnog stava — ljudi ga izgleda ili vole ili mrze. Priče o njegovom sopstvenom životu i postupcima su isto toliko neobuzdane i uvrnute kao i same priče koje je pisao. Na neki način, Bukovski je bio legenda svog vremena… ludak, usamljenik, ljubavnik… nežan, opak… nikada isti… ovo su izuzetne priče koje izbijaju iz njegovog silovitog i poremećenog života… užasne i svete, to su priče koje ne možete čitati i ostati ikada više isti. Bukovski… „profesionalni narušitelj mira… laureat losanđeleskog podzemnog sveta (pisao je sa) ludom romantičnom upornošću da su gubitnici manje varalice od pobednika, i sa gnevnim saučešćem za izgubljene duše.“ Džek Krol, Njusvik Priče iz zbirki Priče o običnom ludilu i Najlepša žena u gradu izvorno su objavljene u jednom tomu Erekcije, ejakulacije, egzibicije i uopšte priče o običnom ludilu.
