Američka pastorala

Kada je reč o utehi, uvek je pogrešan brat, pogrešan otac, pogrešna majka, pogrešna žena, zato čovek mora biti u stanju da uteši samog sebe, i mora biti jak i tešiti druge.

Kada imate dobar odnos sa svojim detetom, s vremenom se sve što ne valja – pogrešne procene obe strane – polako ispravi, malo-pomalo, korak po korak, dan po dan, ispravi se i stvari dođu na svoje mesto i roditelji tada bivaju nagrađeni… ali ovo?

Ali humor ili ironija su dečaku kao što je Svid mogli biti samo prepreka, ironija ljudima služi kao uteha, tako da ona nema smisla za nekoga kome sve polazi za rukom kao da je zaista bog.

Spolja gospodin čovek, iznutra govno.

Ništa toliko ne zarobljava kao zadovoljavanje tuđih potreba.“

Da li su i mozgovi drugih ljudi tako nepronicljivi kao njegov? Zar on jedini nije u stanju da prozre tuđe namere? Da li i drugi kao on samo klize kroz život – gore i dole, gore i dole, sto puta dnevno se kreću od pametnog do dovoljno pametnog, od glupog – kao što su svi – do najglupljeg skota na svetu? Da li ga je sopstvena glupost unakazila, prost sin prostog oca, ili je život jednostavno samo jedna velika obmana koju su prozreli svi osim njega?

Čim im neko vreme niko ne progoni roditelje, oni hrle da gde god mogu izazovu neki progon. Ne mogu da žive bez toga. Nekad su Jevreji bežali od progona, sad učestvuju u progonima.

im neko vreme niko ne progoni roditelje, oni hrle da gde god mogu izazovu neki progon. Ne mogu da žive bez toga. Nekad su Jevreji bežali od progona, sad učestvuju u progonima.

„Šta je ’sranje’?“

„Slika koju imamo jedni o drugima. Slojevi i slojevi nerazumevanja. Slika koju imamo sami o sebi. Beskorisna. Arogantna. Potpuno sjebana.

Živeti znači shvatati ljude pogrešno, shvatati ih pogrešno i pogrešno i pogrešno, a onda, nakon pažljivog razmatranja, ponovo ih shvatati pogrešno. Tako znamo da smo živi: kada grešimo. Možda bi najbolje bilo zaboraviti na ispravnu i pogrešnu predstavu o ljudima, i jednostavno se prepustiti. Ako ste sposobni za to, pa, blago vama!