Tajni život drveća

veliki broj stabala stvara ekosistem koji amortizuje ekstremnu vrućinu i hladnoću, sakuplja veliku količinu vode i proizvodi veoma vlažan vazduh. U takvom okruženju drveće živi zaštićeno i može dostići duboku starost

Prosečno drvo širi svoje grane sve dok ne udari vrhovima u jednako visoko drvo. Ono ne ide dalje jer je ovde vazdušni, ili bolje rečeno svetlosni prostor već zauzet. Ipak se produžeci snažno razvijaju tako da se stiče utisak da se gore vodi prava borba. Pravi par prijatelja će, naprotiv, od samog početka paziti da ne stvara previše debele grane u pravcu onog drugog. Oni ništa ne žele da oduzimaju jedan drugom i zato razvijaju snažne delove krošnje isključivo u drugom pravcu, dakle prema „neprijateljima“. Takvi parovi su toliko duboko povezani korenjem da ponekad čak umiru zajedno.

Tako se jedna puza ili medenjača u Švajcarskoj prostire na skoro pola kvadratnog kilometra i stara je ravno hiljadu godina.13 Druga živi u Oregonu, u SAD, i procenjuje se da ima čak 2.400 godina. Ona se prostire na devet kvadratnih kilometara i teži šeststo tona.14 Gljive su zato najveća poznata živa bića na Zemlji.

Šuma u svakom slučaju može da se odrekne većih životinja. Srne, jeleni, divlje svinje, zveri, pa čak ni većina ptica ne bi ostavila bolnu prazninu u ekosistemu. Čak kada bi svi nestali istovremeno, šuma bi bez većih negativnih posledica jednostavno nastavila da raste. Sasvim je drugačije s majušnim organizmima pod vašim nogama.

I stvarno – ubrzo su merni uređaji zabeležili tiho krckanje na frekvenciji od 220 herca.

Naučnici su u Harcu ustanovili da je većina istovrsnih jedinki u jednoj sastojini zaista spojena u povezan sistem. Izgleda da je razmena hranljivih materija, pomoć susedu u hitnom slučaju, zapravo pravilo, što je navelo stručnjake na zaključak da su šume superorganizmi, dakle tvorevine slične mravinjaku.

Starost mlađih bukvi može se lako proceniti po malim čvorićima na granama. To su malena zadebljanja koja izgledaju kao skup najfinijih nabora. Ona nastaju svake godine ispod pupoljaka, a kada sledećeg proleća iz njih niknu izdanci, čime se produžava grana, ostaje čvor. Godinu za godinom se isto dešava i otuda je broj čvorova identičan starosti drveta. Kada je grana deblja od 3 mm, čvorovi nestaju u kori koja se širi.

Uzgojene šume, što je većina četinarskih šuma srednje Evrope, očigledno se više ponašaju kao deca ulice iz istoimenog poglavlja. Kako im se korenje zbog sađenja trajno oštećuje, čini se da jedva uspeva da se spoji u mrežu. Stabla takvih uzgajanih šuma po pravilu su samotnjaci i zbog toga im je naročito teško.

Jedno stablo nije šuma niti može da stvori lokalno uravnoteženu klimu, pa je prepušteno na milost i nemilost vetru i vremenu. Nasuprot tome, veliki broj stabala stvara ekosistem koji amortizuje ekstremnu vrućinu i hladnoću, sakuplja veliku količinu vode i proizvodi veoma vlažan vazduh. U takvom okruženju drveće živi zaštićeno i može dostići duboku starost. Da bi se to ostvarilo, zajednica se mora očuvati po svaku cenu.

Ponekad splet gljiva na vrhovima korena omogućava labavu vezu, čime se potpomaže razmena hranljivih materija, a ponekad korenje direktno srasta.