Knjiga o Titu

Тиранија, у бити, није насиље тиранина; тиранија је насиље корумпираних, уплашених људи и корисника насиља

Тито воли да разговара; отворен је за све теме, иако је политика његово биће и страст.

Оставља утисак човека који је непрекидно обузет дужношћу. Или влашћу? Поред њега мораш бити озбиљан и када је он весео и расположен.

Политичка еквилибристика. Она подразумева дар и концентрацију.

Шта ли Тито очекује од мене за великодушност којом ме части?

Он је аутократски шеф. Велики, моћан диктатор, са свим својствима и деформацијама такве функције.

Доживео сам га као особену, импресивну личност. Снага, здравље, мушка лепота, једноставност и супериорност.

Срби су лаковеран народ: Тито је за њих велики и највећи. Он их је ослободио од Немаца и спасао од Руса; он им је дао бројна ситна и за живот корисна права; знатне могућности за стицање и уживање, велике могућности за нерад, лоповлук и непоштење; све им је мане уважио; он је од њих захтевао само да га поштују као цара царева и „величанствено“ испраћају и дочекују.

Грађани су испунили Београд са расцветалим кестеновима. У Београду, откад је ту човек стао и прву ватру зажегао, није изговорено толико похвала једном човеку, као ових дана Титу.

Ми за слободу умемо само да ратујемо. А то је мало, иако одлучујуће деловање за слободу. Треба да се научимо да стварамо слободу умом, моралом, знањем, законом и културом; треба да стварамо свест о слободи јавне употребе ума; треба да изградимо слободу као човеково достојанство, као самопоштовање и поштовање другог и туђег, противничког мишљења; треба једноставно да постанемо цивилизовани грађани. Јер смо били турска раја, ћесарови војници, Титови поданици...