21 lekcija za 21. vek

Nažalost, istorija ne daje popust nikome.

Sedam milijardi ljudi ima, naravno, sedam milijardi ciljeva, a kao što je već napomenuto, mogućnost da razmišljamo o široj slici relativno je redak luksuz

Često se kaže da ljudi uspostavljaju vezu s umetničkim delima zato što se pronalaze u njima

Nasuprot tome, mi danas pojma nemamo kako će ni Kina ni ostatak sveta izgledati 2050. godine. Ne znamo šta će ljudi raditi da bi se izdržavali, ne znamo kako će funkcionisati vojska ni birokratski aparat, ne znamo kakvi će biti odnosi među polovima. Neki ljudi će verovatno živeti mnogo duže nego danas, a i samo ljudsko telo će možda doživeti neupamćenu revoluciju zahvaljujući bioinženjeringu i interfejsima koji će neposredno povezivati mozak s kompjuterom. Veliki deo onoga što deca uče danas verovatno će biti nepotrebno 2050.

Informatički algoritmi mogli bi da stvore informatičku diktaturu, u kojoj je sva moć koncentrisana u rukama malobrojne elite, dok je ogromna većina podvrgnuta ne eksploataciji, nego nečemu mnogo gorem – beznačajnosti.

Ova globalna dimenzija našeg života znači da je važnije nego ikada da otkrijemo svoje religijske i političke pristrasnosti, svoje rasne i polne povlastice, i svoje nesvesno saučesništvo u institucionalnom tlačenju.

Sedmog decembra 2017. stigli smo do jedne prelomne tačke, ne zato što je kompjuter opet pobedio nekog čoveka – to je bila već opštepoznata i zastarela vest – nego zato što je Guglov program Alfaziro pobedio program Stokfiš 8, svetskog šampiona u šahu 2016. godine. Stokfiš 8 je imao pristup vekovima sakupljanom ljudskom šahovskom iskustvu i decenijama kompjuterskog šahovskog iskustva. Bio je u stanju da izračuna sedamdeset miliona šahovskih pozicija u sekundi. Nasuprot tome, Alfaziro je izračunavao svega osamdeset hiljada pozicija u sekundi, a njegovi tvorci ljudi nisu ga naučili nikakvim šahovskim strategijama, pa čak ni standardnim otvaranjima. Umesto toga, Alfaziro se služio najnovijim dostignućima u mašinskom učenju da bi naučio šah igrajući sam protiv sebe. Bez obzira na sve to, od stotinu partija koje je odigrao protiv Stokfiša, početnik Alfaziro je dobio dvadeset osam i postigao remi u sedamdeset dve partije. Nije izgubio nijednu. Pošto uopšte ništa nije naučio od ljudi, mnogi njegovi pobednički potezi i strategije deluju nekonvencionalno ljudskom oku. Mogli bismo da ih smatramo kreativnim, ako ne i nedvosmisleno genijalnim.

Možete li da pogodite koliko je vremena trebalo Alfazirou da nauči šah počinjući od nule, da se pripremi za nadmetanje protiv Stokfiša i razvije svoje genijalne instinkte? Četiri sata. Dobro ste pročitali. Vekovima je šah smatran jednim od vrhunaca ljudske inteligencije. Alfaziro je za četiri sata stigao od potpunog neznanja do kreativnog šahovskog majstorstva, a da pritom nije imao nikakvo ljudsko vođstvo.

Ishod dva objedinjena procesa – bioinženjeringa i uspona veštačke inteligencije – moglo bi biti razdvajanje čovečanstva na malobrojnu klasu nadljudi i nižu klasu koju će činiti masa obezvređenih homo sapijensa.

Superbogati će konačno imati nešto zaista vredno da urade sa svojim ošamućujućim bogatstvom. Dok su dosad mogli da kupe manje-više samo statusne simbole, uskoro će možda imati mogućnost da kupe i sam život.

Demokratija se zasniva na načelu Abrahama Linkolna da možete neko vreme varati sve ljude, i možete varati neke ljude sve vreme, ali ne možete od svih ljudi praviti budale sve vreme.