Udovica

Moja mama je divna, ali teško izlazi na kraj sa stvarima. Običnim stvarima. Kao kada treba da uhvati pravi autobus da bi otišla kod lekara ili da se upozna s novim ljudima. Tata je vrlo predusretljiv. Ne pravi frku zbog njenih „malih panika“, kako ih zovu. Samo joj kaže da sedne pa je gladi po ruci i tiho joj govori dok joj ne bude bolje. Stvarno se vole – oduvek su se voleli. Vole i mene, ali mami je potrebna sva tatina pažnja.

„Zavisnici su sjajni lažovi, inspektore. Lažu sami sebe a onda i sve ostale. Poriču da imaju problem i vešti su u pronalaženju izgovorâ i prebacivanju krivice na druge ljude“,

I volim ga. Volim ga. On je moj svet, ali svakog rođendana se pitam nije li možda ovo godina kada će se dogoditi čudo – kada ćemo dobiti dete.