Demon Koperhed

Nijedan očajnik koga je Čartrejn ikada poznavao nikada nije otišao i upucao srnetinu ako je gladan. Upucao je kasira u prodavnici pića.

Usled onoga što se te jeseni dogodilo jedanaestog septembra posteri su sada bili priheftani jedan na drugi, kao i regruteri. Hajde da idemo da prašimo teroristima turove, govorili su svi oni, i mnogi su se odazvali na poziv. Zašto da ne. Primamljeni obećanjem makar jednog plaćenog posla, između srednje škole i smrti. Jer sam napad nije izgledao kao da se zaista dogodio. Nama su neboderi samo televizija, tako da nam je, dok smo gledali ona dva kako padaju, iznova i iznova, to ličilo na iste one filmske efekte koje smo uvek viđali. Znali smo da su ljudi poginuli. Imali smo svoj skup, spuštenu zastavu, tugu i sve ostalo. Imao sam noćne more da onako padam s visine. Znam da su u pitanju bile prave zgrade. I ima ih i dalje još mnogo što stoje u onim gradovima, te pretpostavljam da je to razlog za brigu. Kada bi ovde nadletali neki teroristi, pogledali bi razvaljene rudarske kratere i planine dignute u vazduh i kazali: „Produži. Ovo mesto je već uništeno.“ Bilo mi je teško da shvatim kako je jedanaesti septembar moja borba. Što se ticalo činjenja dobra bližnjemu svome, bolja mogućnost bila mi je fudbal.

. Čuvanjem tajni od mladih ušiju samo se sadi seme između njih, a ono je u mojoj glavici izrastalo u smrti jezivije od onih što sam u tom uzrastu smeo da gledam na televiziji.

Kao da veran možeš biti samo ako se povrediš.

Nijedan očajnik koga je Čartrejn ikada poznavao nikada nije otišao i upucao srnetinu ako je gladan. Upucao je kasira u prodavnici pića.

„Zalud je sećati se prošlosti,

osim ako ona nema nekog uticaja na sadašnjost.“

Čarls Dikens, Dejvid Koperfild

Nacrtaću jedan s tetkom Džun kao Čudesnom Sestrom, kako stavlja

novo srce u dečaka kome su njegovo iščupali.

Kada stojiš na omanjoj gomili govana i boriš se za svoje jedino uporište, boriš se kao lav.

Misliš da si ogroman, ali si obična trunčica na ovom sjebanom svetu. Ovo nema veze s tobom.