Umrijeti bez stresa

Ušla sam u slastičarnicu i kupila sladoled od čokolade. U ustima mi se topila sreća. Osjećala sam se kao petnaestogodišnja nosorogica.

istraživanja pokazuju da će ženu u četrdesetoj prije pogoditi grom nego što će naći partnera.

Siroti anketari. Ne kuže da bi modernoj, pametnoj, u sebe zaljubljenoj ženi bilo draže da je pogodi grom nego da mora biti „sretno“ udana.

Ruku na srce, tko meni zaista treba? Imam Pepicu. Mačka ne pokazuje nikakav interes za ostavinsku raspravu. Dapače, nekako sam sigurna da mi želi dug i sretan život.

ŽENSKA SREĆA NE STANUJE
U NAŠIM TRBUSIMA

Prijavila sam jednog profesora koji voli jahati studentice. Gospođa mi je rekla da je upoznata s „problemom“, gospodin nije samo profesor nego i pisac, ona će me nazvati čim „stvar“ ispita. Bilo je to davno. Gospođa još „ispituje“ a gospodin profesor jebe, pretpostavljam „samo“ verbalno, doduše javno, ali nikoga nije briga.

„Kulturnjaci“ moraju biti kulturni. Kad nisu, onda se izglasa pravilnik pa postanu ma koliko na poslu štipkali, psovali, vrijeđali i jebali.

„Boli me samo kad se smijem“, u jednom je trenutku glavna junakinja rekla prijateljici. Film Samo kad se smijem boli onoliko koliko traje. Nitko se nije nasmijao, a opet smo svi koji smo ga gledali bili i ganuti i sretni što među nama postoje umjetnici koji nam tako bolno precizno znaju ispričati priču o životu.

Cure, žene, odjebite „pomagačice“ svih vrsta. Kad navršite osamnaest, ne kupujte silikonske sise, kupite pištolj.

djetinjstvu su protiv njih roditelji, društvo, profesori, učitelji, treneri… Kad malo odrastu, opet profesori, poslodavci, pravosuđe, svi mužjaci i „feministice“.

Hrvatske žene drže da je bolje da ih ubije muž nego hrvatsko pravosuđe. Imaju pravo, muka je kraća.

Zalažem se za nasilje? Ne. Zalažem se za deratizaciju.