Opsada crkve Svetog Spasa

Жена је као галија, где јој је вез, тамо је лука већ упола освојена, крстари Адријатиком једна поморска пословица.

Вавеки умире само онај о коме нема никаквог помена. Сваки други наставља да постоји онако како се о њему поведа.

Опет, ако се питаш како ћеш од лошег разазнати оно добро љубије, када је све тако у клупко измешано, када се прво труди да личи на друго, а друго никако да се разлучи од првог, само упамти да грех увек ка теби мили, док врлина стрпљиво стоји, њој се ми морамо приклонити, примаћи наше душе! – говорио је духовник, док је нешто већ грабило уз његову леву, обнажену подлактицу.

без речи правих, међутим, нога може да заблуди, а душа криво да одлута.

слуђени неодлучношћу између улепшане лажи и поражавајуће истине

Међутим, када омиришу власт, такви од црва очас нарасту у блавора.

Моје име је мало. И да га чујеш, не би га упамтио. Положај мој је незнатан. И да ме видиш, не би ме приметио.

Осим тога, није ствар у томе да је некада било мање неистине, већ у томе да је истина мање вешто прикривана.

– Нека му три келијота у помоћ прискоче! Али, не прва, већ друга тројица!

(Дошао је ред да се призна како је у манастиру било и оних који нису ништа од срца радили, осим да се игуману придворе. Такви би се увек, за све, први, ревносно јављали. Зато је игуман, када би нешто било од важности, заобилазио такве.)

Нико није знао одговор, и мајстори би, да не утону у тугу, хитали своме послу