Sitničarnica "Kod srećne ruke"

Постоје три врсте читалаца, разврстава стара цепидлака Гете. Прва, која ужива не просуђујући. Трећа која просуђује не уживајући. И средња, која просуђује уживајући и ужива просуђујући, она врста која заправо изнова ствара уметничко дело.

Тутумишало то по књигама, па претерало, ни самог себе не може да растумачи.

Кусмук, када те нека књига својски заобухвати, имаш ли осећај да ниси сам, да поред тебе има и сличних, занесених, који је стицајем околности, по закону вероватноће, истовремено започињу у супротном делу града, у другом граду, могуће и на другом крају света? – изрекао се и намах покајао.

Сушта истина, уторак је баксузан, ћорав и траљав!

Ни књигу нипошто не отварај у уторак. Откада је света и века понедеоник је добар дан за почетак. Уторник је баксузан, ћорав. Додала бих, и траљав.

Он је човек на чији се поглед можете ослонити... Дете, није то мало... То је све... То је љубав... Наопослено било, да сутра, како се оно каже, зажалите... Јелена, када му је успело да вас овде види, како ће вас тек гледати онамо...

– Постоје три врсте читалаца, разврстава стара цепидлака Гете. Прва, која ужива не просуђујући. Трећа која просуђује не уживајући. И средња, која просуђује уживајући и ужива просуђујући, она врста која заправо изнова ствара уметничко дело.

Тонски опсег харфе је шест и по октава. Укупан број жица је четрдесет осам.

Поглед бледе жене је сатима унакрсно прелетао раскриљеним листовима, блудео негде, у само њој познатим даљинама. Анастаса су дуго колила питања: зашто она управо тако чита, подједнако страсно и одсутно, као да нарочитог дара има на претек али га једино користи да увек изнова и изнова покушава да побегне од живота.

– Волите ли шетње поред реке? – није одустао, желећи да је сети на њихово напоредно читање једне реалистичке новеле, крај подробно описане обале, још колико јуче су тамо провели читаво поподне.
– Волим, ако препливаш на супротну страну – нашалила се она пред осталима.