Ukus poljupca zanosne Sovinjon

Upravo je o tome razmišljao. I o tome kako bi sad navalio na nju iz sve snage. Osetio je napetost u farmerkama.

Ali neće skoro biti nehajnog kresanja. Od sada će se stvari drugačije odvijati. Ona nije tek neka chula.

„Mia“, prošaputao je u njeno uvo. Moja.

Sklonio je njenu ruku sa svoje butine, poljubio je i stavio na svoje grudi. „Ne u autu. Isuviše si dobra za to. Daj mi nedelju dana, i naći ću nam mesto gde ćemo moći da budemo sami. Cristo, do sutra.“

Ljudi se menjaju i odrastaju, Estebane, isto kao i biljke. Snovi se menjaju. Ponekad i umiru…“

„A ponekad bivaju ubijeni“, prekinuo ju je Esteban.

To je kada izvesni ljudi – bilo ko – vide da imaš više nego oni. Onda postanu ljubomorni. Gledaju te urokljivo, što ti donosi nesreću. Dovodi stvari u ravnotežu, takoreći.“

Kako se pod njegovim dodirom osećala kao da neprestano pada, samo da bi završila u njegovim snažnim rukama…

Kada je napokon smogla snage da podigne glavu sa njegovog ramena, misleći da su završili, pomilovao joj je kosu, sklonio je sa vlažne slepoočnice i poljubio je u čelo. Sofi je vrhom jezika ovlažila suve usne i osmehnula se.

Tada je znao da je pravi čas.

Chula.

Kada se sručila uz njega poput krpene lutke, osetio se kao kralj sveta. Ostao je uz nju, držeći je za zadnjicu… čekao da vreme prođe dok njeni izlomljeni dahtaji nisu postali neprekinuti uzdasi.

Ovog puta osetio je čipku. Baš fino. Premda nije bilo važno. Bila bi seksi i u šatorskom platnu. Zatim je spuštao tanki, rastegljivi materijal niz jednu pa niz drugu stranu, dok napokon gaćice nisu skliznule.

Želeo je da pristane na brak po slobodnoj volji, a ne zbog toga što oseća obavezu.