Bolja strana

Ako me idućeg petka ne bude, to je zato što sam otišla na produženi vikend u neku instituciju za uspostavljanje mentalne stabilnosti.

Što smo na kraju i uradili, proveli smo tri nezaboravna dana, bez ikakvih ispada, bruka i sramota.

To je jedna od reči koje je Moj Otac izuzetno voleo, verovatno zbog njene komičnosti same po sebi.

Neraskidiva veza trojstva Baba–Vangla–Detinjstvo.

Ja sam, što se Turaka tiče, stala na pokosovskom ciklusu i ni makac.

Dete je dete, taman imalo dva metra, sopstveno dete ili firmu.

Obaška je slatko lizanje fila iz vangle. Ono kad ti baba dâ da prstom pokupiš i poližeš fil za tortu ili kolače. Kako god da bude dobar konačni proizvod mešenja i mućenja, na kraju su tragovi fila najbolji slatkiš ikada napravljen. Deo detinjstva za zauvek pamćenje, za nezaboravljanje.

Kako stoje stvari, ostaje nam samo da skupimo pare na svetskom nivou, mi iole normalni i iznajmimo neku nenaseljenu planetu, pa nek se tamo okupe svi proizvođači ratova i oružja, nek gruvaju i ubijaju se koliko im volja. Nek ostave narod i narode, sve kojima do ratova nije i koji bi malo da žive, na miru.

Vangla, baba i fil
Opšte je poznato da su babe važan činilac istorijskog sećanja. Njihova planetarna i šire uloga je da s kolena na koleno prenose važne činioce ljudske civilizacije. Kao što je, recimo, vangla. Godinama, vekovima, a i šire, bilo je potrebno da se stigne do tog proizvoda, od kamenih do drvenih pokušaja. Silna kreativnost, mudrost i inovativnost su uloženi u posudu koja izgleda kao plod ljubavnog trougla lonca, šerpe i činije. Uši su ono što ih spaja. Veličina je relativna pojava, jer vangla je vangla. Ja sam, recimo, od moje tetka Dobrile dobila, na naselje, crvenu vanglu veličine omanjeg bazena u kojoj bi moglo da se kupa dete predškolskog uzrasta, a i da s

u već postojeće lokalne običaje kojima se vreme mira i zaimanja tretiralo kao privremeno stanje tokom kog treba obaviti što više radnji za pripremu nemanja i zlih vremena, koja su tada samo na kraćem godišnjem odmoru