Igra s vukovima

U ovom životu postoji mnogo puteva, ali onim najvažnijim samo su malobrojni kadri da krenu… čak i među Komančima. To je put ljudskog bića.

ovom životu postoji mnogo puteva, ali onim najvažnijim samo su malobrojni kadri da krenu… čak i među Komančima. To je put ljudskog bića. Mislim da si ti na tom putu. Dobro je za mene što to vidim. Dobro je za moje srce.“

Ove reči urezale su se u pamćenje Igra s Vukovima i nikad ih nije zaboravio. No nikom ih nije rekao, čak ni Stoji s Pesnicom. Pretvorio ih je u deo svoje lične medicine.

Sve u svemu, išlo im je onoliko dobro koliko se može i očekivati od dvoje ljudi potpuno predatih ljubavi. Bili su dostojanstveni, promišljeni i disciplinovani.

I takoreći nikog nisu uspeli da zavaraju.

Ustala je i pružila mu ruku. On je prihvati i ona ga povuče na noge.

„Imala sam dobar život s njim. Otišao je od mene zato što si ti dolazio. Sada tako gledam na to.“

Izvela ga je sa čistine i uputili su se natrag hodajući zagrljeni.

Dogodilo se nešto što dešava najređe u životu, pomisli. Sastavio nas je Veliki Duh.

Kad je izašao napolje, Igra s Vukovima odahnu videći da je Bela Šapa u međuvremenu otišao. Znajući da ga više neće videti, on izgovori molitvu za svog dedu vuka, poželevši mu dobar život u godinama koje su mu još preostale.

Kasno leto 1863.

Volim Stoji s Pesnicom.

Igra s Vukovima

Njene oči su pak bile oči veoma duševne žene, ispunjene lepotom koju je malo muškaraca bilo kadro da spozna. Bile su večne.

Shvativši to, Igra s Vukovima se zaljubio.

neki način, bilo je dobro što je tako. Ona je još bila zbunjena i ispunjena nelagodom. Hladnoća njihovog prvog susreta udvoje olakšala im je da uhvate nit i nastave tamo gde su stali. Njoj je pak omogućila distancu koja joj je bila potrebna da se ponovo navikne na njega.

Igra s Vukovima je bio zadovoljan što je tako.

No zaključio je kako je to takođe izvan njegove kontrole. Ako se među njima odigralo nešto važno, saznaće se kada dođe vreme.