Ruski konzul

U prirodi je, konačno, čovjeka da muku razumije tek kad njega pogodi.

Onaj koji trpi zlo najviše zlu i pomaže. Ne može se klečanjem pred laži služiti istini, niti će dželat biti priveden razumu žrtvinim plačem i oproštajem.

Sibirski medvjed hoće da se kupa u toplom moru, pa mu je najkraći put preko Srbije

Graditi može samo onaj koji može slobodno da sanja

Najdraža je poslednja čaša vina i najslađe voće kad ga nestaje.

Uvjerio sam se tada da, ponekad, istinu sa lakoćom zasjeni vješto i mudro sročena neistina.

Šiptari pretuku konzula Jastrebova, Šiptari ga ukradu iz bolnice, Halit Beriša otima konzulovu kuću, Halit Beriša ubija Srđana Rašovića, Halit Beriša organizuje ubistvo Jastrebova i majora Mitra Rašovića, Komitet za ONO izdaje lažna saopštenja, major Rašović se vješa o radijator koji je Šefćet Murići nacrtao… I ko je, za sve to, optužen? Velikosrpski nacionalizam i pročetničke snage, odnosno Ilija Jugović. A tužilac ko je? Momir Tasić. A sudija? Božo Nikočević. Sud srpski, sve žrtve Srbi, svi zločini šiptarski, a Srbin optužen. Kako li su samo Čakmak-paša i autizovani srpski najamnici oko njega razdijelili uloge u ovoj farsi, u ovoj tragikomediji. To je ono što je sramno, da sramnije biti ne može

– Zločinac je, moj doktore, čovek… Zločinac, koji ću ja postati, jeste snažan čovek među zlim ljudima i u neljudskim uslovima!

Dobro smo i živi kad vidim ko su nam vođe i kome je u šake dopanula Srbija…

Pravo na lopovluk i pravo na zločin ukalkulisano je u njihovo razmnožavanje.