Izgubljena sestra

Retki su trenuci kad prvi put vidite nekog ko vas privlači. I u tom trenutku, sve je jednostavno. Ne mora se vaditi nikakav prtljag, ne mora se istraživati duša…“

imaju dugo pamćenje. I da se stare boli retko opraštaju i zaboravljaju, da se prenose s pokolenja na pokolenje.

kao da linije koje je povukao čovek išta mogu da promene, pomislila sam

„Dakle, dozvoli mi da proverim.“ Georg je izvadio majušni kožni notes i nalivpero iz unutrašnjeg džepa sakoa. „Kći, Meri-Kejt, ima… koliko godina?“

„Dvadeset dve.“

„I rođena je… gde?“

„Na Novom Zelandu.“

„I nedavno je identifikovala svoje biološke majku i oca? Koji su takođe sa Novog Zelanda?“, upitao je.

„Mislim da je tako, da.“

„A Meri, majka… Koliko ona ima godina?“

„Napuniće pedeset devet ove godine.“

„I ona je upravo otkrila da je bila usvojena?“

„Da. Meri je upravo saznala da je došla na mesto umrle bebe i odgajena kao deo te porodice. Ali da je zapravo nahoče.“

„S jugozapada Irske?“

„Da. Pokušavale smo da stupimo u vezu s vama, George, zato što nam je trebalo više informacija o Meri Makdugal da bismo odredile koja je od njih dve, ali niste nam se javljali. A onda, sasvim slučajno, Maja se zadesila u tatinom vrtu i videla koordinate dodate na Meropin obruč armilarne sfere. Proverila sam ih na Guglu i ispostavilo se da ukazuju na jednu veliku staru kuću vrlo blizu kuće lokalnog sveštenika na čijem je pragu Meri ostavljena, u Zapadnom Korku.“

„Ja…“ Georg je užasnuto podigao pogled ka Ali. „Hoćeš da kažeš da ste tek nedavno videle koordinate?“

„Da. Ja sam ponekad odlazila u vrt kad sam bila

Znači, živiš sama?“, upitala sam.

„Da, i lepo mi je. Birala sam pogrešne muškarce, ali sad imam svoj posao, prijateljice i nezavisna sam.

Drugim prilikama čitao joj je iz knjige priča o princezi koja je spavala stotinu godina a onda ju je princ probudio poljupcem.
Ambroz je bio mnogo dobar prema njoj, ali ona nije znala zašto. Kad je pitala oca O’Brajena šta je Ambroz njoj i zašto joj je dozvoljeno da ga oslovljava ličnim imenom, umesto „gospodin Lister“, kako ga je mama zvala, videla je da sveštenik poduže razmišlja o tome.

Šta god da se dogodi bilo kome od nas u našim malim životima, plima i oseka će se smenjivati, i tako će se nastaviti sve do trenutka kad naša planeta i sve na njoj prestanu da postoje.

Hrabrost je znati čega da se ne plašiš.

Hrabrost je znati čega da se ne plašiš.

Pripisuje se Platonu

Kao što je rekao Žan de Lafonten: ljudi obično sretnu sudbinu na putu kojim su pošli da bi je izbegli.