Jedne avgustovske noći

Nije mogao da zamisli da se budi pored iste osobe svakog dana, znajući da taj početak znači i neku vrstu kraja.

su pustili pre nje. Sedele su u redu na dugačkoj klupi podeljenoj po sredini. S druge strane klupe, iza guste žičane pregrade

Olakšanje što to čuje videlo mu se u očima.

Bio je to prijateljski gest prema strancu; u Pireju, meštani su se rado mešali sa strancima. Nije bilo sumnjičavosti prema pridošlicama u grad. Svi su bili dobrodošli u kotao pretapanja te drevne luke.

Čini se da svaki čovek koji je preživeo bol, šta god da ga je izazvalo, može da postane jedan od njih.

Pet puta veći od broda na kom su radili proteklih meseci, bio je u vlasništvu jednog od „petorice zlatnih” vlasnika, grupe koja je uključivala Nijarhosa i Onasisa, poznatije od samih bogova.

Muzičari su prvo zasvirali svečani siganos, ples od osam koraka, u koji su svi mogli da se uključe. Na Aninoj terasi stotinu ljudi moglo je da formira krug. Kad je prostor bio ispunjen, formiran je još jedan krug, unutar prvog, pa još jedan